Australija se ovih dana hvali velikom reformom koja će doneti benefite porodicama širom zemlje. Zabrana deset najvećih društvenih mreža i platformi treba da unapredi bezbednost, pravilan razvoj, zdravlje i socijalizaciju dece. Da se prihvate nekog sporta ili knjige, preporučio je premijer Australije, Entoni Albaneze.
Ipak, ova mera sa sobom nosi velike rizike, ne samo po decu, već i sve ostale korisnike. Koliko će biti efektivna, kakve posledice može nositi i šta vlasti previđaju razgovaramo sa Andrejem Petrovskim iz SHARE Fondacije.
„Potpuno uvažavajući ozbiljnost problema prekomerne upotrebe tehnologije, naročito od strane mlađe populacije, pristup u kom se ovaj problem rešava upotrebom tehnologije je ne samo licemeran, već i potpuno neefektivan. Tehnosolucionistička i opšta kvantifikacija ljudskog bića samo dodatno produbljuje problem, umesto da ga reši, odnosno bavi se simptomom – mladi provode mnogo vremena na internetu i imaju pristup štetnom sadržaju, umesto uzrokom – algoritmi koje distribuiraju sadržaj na društvenim mrežama imaju za cilj da povećaju zavisnost kako bi mogli da plasiraju oglase i naplaćuju klikove“, objašnjava Petrovski za Mašinu.
Još više podataka u rukama kompanija
Kako smo ranije pisali na Mašini, australijska vlada je naložila da kompanije preduzmu „razumne korake“ da spreče decu da koriste njihove platforme i da bi trebalo da koriste više tehnologija za proveru starosti: lična dokumenta, prepoznavanje lica ili glasa, ili proveru starosti putem analiziranja ponašanja i interakcija na internetu.
Kako bi ovo izgledalo u praksi i na koji način bi moglo da ugrozi privatnost svih korisnika, ne samo dece dakle, upitali smo Petrovskog.
Sagovornik Mašine ističe da ovakav mehanizam provere identiteta povećava količinu podataka koje velike tehnološke kompanije prikupljaju o svojim korisnicima, uključujući i biometrijske i ostale naročito osetljive podatke o ličnosti.
Provera starosti putem analize ponašanja na internetu (age inference) možda ne zvuči zastrašujuće svim korisnicima, ali bi trebalo osvestiti šta to zapravo znači. Kako Petrovski navodi, to je metod koji pomoću veštačke inteligencije analizira ponašanje korisnice ili korisnika kako bi se odredio njen ili njegov uzrast.
„U praksi bi to značilo da na primer Instagram skenira sve vaše poruke, sadržaj koji postavljate i lajkujete, mesta na kojima se krećete, ljude sa kojima imate interakciju itd, da bi odredio vaš aproksimativan uzrast. Ovo ne samo da nije precizno, već može biti i jako diskriminatorno prema različitim populacijama koji ne pripadaju ,standardnom‘ obrascu“, kaže Petrovski.
Normalizacija nadzora od najranijeg uzrasta
Upitali smo našeg sagovornika da li je moguće da je ova rasprava oko bezbednosti dece na društvenim mrežama samo paravan za omogućavanje daljeg narušavanja privatnosti i prikupljanja podataka od strane velikih kompanija. Petrovski smatra da pred nama postoji više problema.
„Prvi je taj da umesto da se bavimo i ulažemo u socijalizaciju dece i kreiranje oflajn sadržaja koji može da im privuče pažnju, ponudi zabavu ili ih nečemu nauči – ulažemo u razvoj alata za nadzor i prikupljanje podataka. Društveni problemi se nikad ne mogu rešiti tehnologijom, bez ljudske komponente. Drugi problem je normalizacija nadzora od najranijeg uzrasta – deca se uče da je normalno da ih neko nadzire, što značajno utiče na njihov psihosocijalni razvoj. Treći problem je svakako dodatno prikupljanje podataka i još veća koncentracija moći i kapitala kod velikih tehnoloških kompanija“, zaključuje Petrovski.
A.G.A.
