Nakon odluke o formiranju Fakulteta srpskih studija i oduzimanja dozvola za rad departmanima za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost, celokupno stanje u Nišu otvorilo je jedno od najozbiljnijih pitanja u savremenom visokom obrazovanju u Srbiji. Reč je o procesu koji, kako tvrdi prvi čovek Filozofskog fakulteta u Nišu, nema presedan – ni u pravnom, ni u institucionalnom smislu.
Dekan prof. dr Vladimir Ž. Jovanović posle više od mesec dana od donošenja odluke o oduzimanju dozvole za rad tri departmana govori za medije. U razgovoru kaže da je čitava kriza počela gotovo odmah nakon njegovog stupanja na funkciju i da od tada traje kontinuirani pritisak i neizvesnost.
„Moram da priznam da sve to što se događalo nije bilo ni na koji način očekivano. Već nakon sedam dana mandata dobio sam prvi nacrt odluke za formiranje novog fakulteta. To je bio jedini period koji je bio miran, od tada počinje sve ovo što traje i dalje“, navodi dekan.
On posebno problematizuje pravni osnov cele odluke, ukazujući na činjenicu da departmani nisu pravna lica i da samim tim ne mogu biti predmet statusnih promena.
„Odluka o formiranju Fakulteta srpskih studija podrazumeva statusnu promenu tri departmana koji su unutrašnje jedinice Filozofskog fakulteta. Oni nemaju status pravnog lica, nemaju PIB, nemaju račun. Kao takvi ne mogu biti predmet statusne promene. To je osnovni razlog zbog kojeg smo se protivili ovoj odluci, jer se njome krše ustavne odredbe koje garantuju autonomiju univerziteta“, objašnjava.
On ističe da su uprava i zaposleni pokušavali da pronađu kompromisno rešenje koje bi omogućilo osnivanje novog fakulteta, ali bez štete po postojeću instituciju. Međutim, kako tvrdi, ti pokušaji nisu naišli na razumevanje nadležnih.
„U tom periodu smo pokušavali da nađemo zajednički jezik, da utičemo na donosioce odluka kako bi se pronašlo rešenje koje ne bi bilo na štetu Filozofskog fakulteta. Međutim, svi naši predlozi, svi kompromisni pokušaji nisu naišli na razumevanje. Odluka je na kraju doneta u neizmenjenom obliku, uprkos svemu što smo ukazivali kao problem, bez uvažavanja stavova ključnih aktera.“
Posledice odluke daleko prevazilaze formalno-pravni okvir i direktno utiču na funkcionisanje institucije.
„Ovde se ne radi samo o studijskim programima. Ova odluka podrazumeva prenošenje ugovora o radu zaposlenih, preuzimanje dosijea studenata, administracije – čitavih segmenata funkcionisanja fakulteta. To je praktično četvrtina našeg kapaciteta. Mi smo jednom administrativnom odlukom, uprkos protivljenju ključnih organa fakulteta, dovedeni u situaciju da nam se potezom pera oduzme četvrtina institucije“, kaže dekan.
Dodaje da je odluka doneta mimo volje većine zaposlenih i studenata.
„Postoje ljudi koji su podržavali tu ideju, ali to je manjina – i među nastavnicima i među studentima. Sve se ovo dešava mimo saglasnosti ključnih aktera, što dodatno produbljuje krizu“, ističe prof. Jovanović.
Ovakav razvoj događaja, kaže, predstavlja presedan. „Ovo je situacija koja verovatno nikada nije viđena u visokom obrazovanju. Ne samo kod nas, već verujem i mnogo šire. Upravo zato je ona toliko opasna“, ističe on.
Studenti u pravnom vakuumu
Jedna od najtežih posledica ove situacije odnosi se na studente, koji se trenutno nalaze u stanju potpune neizvesnosti.
„Studenti s pravom izražavaju bojazan. Niko od nas trenutno nije siguran šta je uputno činiti. Formalno-pravno oni više nemaju isti status, ali ni kreatorima odluke nije jasno kako bi se sve to sprovelo“, kaže dekan.
Iako je formalno doneto rešenje o oduzimanju dozvole za rad tri departmana, nastava i ispiti se i dalje odvijaju kao i ranije, što dodatno komplikuje situaciju.
„Zauzeli smo stav da ćemo, makar do isteka roka od 30 dana, održavati sve aktivnosti na fakultetu kao i do sada. Ispiti se održavaju, nastava se održava, jer ne postoje uslovi za bilo kakvo brzo i zakonito preuzimanje. Nemoguće je u nekoliko nedelja preneti 650 studenata na drugi fakultet i nastaviti kao da se ništa nije dogodilo“, naglašava.
On upozorava i da novi fakultet, Fakultet srpskih studija u Nišu, još uvek ne ispunjava sve formalne uslove za funkcionisanje.
„Fakultet srpskih studija nema ni akreditaciju ustanove, što je osnovni uslov za izvođenje studijskih programa. To dodatno potvrđuje da je prenošenje u ovom trenutku neizvodljivo“, dodaje.
Dvostruki ugovori i podeljena akademska zajednica
Poseban problem predstavlja položaj nastavnog kadra, gde deo profesora istovremeno ima veze sa oba fakulteta.
„To je jedna vrlo neobična, čak bih rekao šizofrena situacija. Ti ljudi su i dalje zaposleni na Filozofskom fakultetu, nisu raskinuli ugovore, a istovremeno su na strani novog fakulteta. Njihovi ugovori tamo još nisu efektivni – potpisani su sa odloženim dejstvom“, objašnjava dekan Jovanović.
Ovakva situacija dodatno produbljuje podele unutar fakulteta.
„Imate kolege koje dolaze na posao, drže nastavu, učestvuju u radu fakulteta, ali istovremeno podržavaju drugi projekat. To je, ponavljam, presedan koji verovatno nikada nije viđen u visokom obrazovanju, ne samo kod nas već i šire“, ističe.
U nedostatku institucionalnog dijaloga, Filozofski fakultet u Nišu, na čijem je čelu on, se odlučio za pravni put.
„Jedino što nam stoji na raspolaganju jesu pravna sredstva. Podneli smo dve tužbe Upravnom sudu – jednu protiv izdavanja dozvole za rad novom fakultetu, a drugu protiv izmene dozvole za rad Filozofskog fakulteta. Smatramo da se time nanosi nenadoknadiva šteta“, kaže dekan.
Od suda očekuju hitnu reakciju. „Nadamo se da će sud doneti privremenu meru kojom će se očuvati postojeće stanje dok traje postupak. To je ključno da bi se zaštitili interesi fakulteta i studenata“, dodaje.
Upis nove generacije studenata na tri departmana pod znakom pitanja
Posebnu neizvesnost nosi predstojeći upisni rok koji se očekuje u junu. Naime, Filozofski fakultet u Nišu je godinama jedan od fakulteta koji prednjači u upisu nove generacije studenata i studentkinja.
„Formalno, ti programi su oduzeti Filozofskom fakultetu i moguće je da nećemo moći da upisujemo studente na njima. Međutim, mi se pripremamo kao da hoćemo – formiramo komisije i organizujemo prijemni, jer ne želimo da uskratimo mogućnost budućim studentima“, navodi Jovanović.
On ističe da je situacija bez presedana i da ne postoji model kako da se ona reši.
Iako je fakultet javno zatražio podršku akademske zajednice, konkretne reakcije su za sada ograničene.
„Inicijalni poziv naišao je na dobar odziv javnosti, ali konkretniju podršku tek očekujemo. Ovo nije samo pitanje jednog fakulteta, već autonomije univerziteta u celini“, kaže dekan Jovanović.
On upozorava da bi posledice mogle biti dalekosežne. „Način na koji je Filozofski fakultet oštećen nije zabeležen do sada. Ovo može biti model koji će se primenjivati i drugde“, dodaje.
Dekan pod pritiskom od početka svog mandata, nije razmišljao o podnošenju ostavke
Na ličnom planu, dekan Filozofskog fakulteta u Nišu prof. dr Vladimir Ž. Jovanović priznaje da se suočava sa izuzetno složenom situacijom otkako je stupio na mesto dekana ove ustanove.
„Nisam očekivao da će situacija biti ovoliko kompleksna. Ovo je nešto sa čime se verovatno nijedan dekan u zemlji nije susreo. Imate bezbroj različitih interesa, pritisaka i očekivanja i svi su usmereni ka vama“, kaže.
Uprkos svemu, Jovanović kaže da nije razmišljao o podnošenju ostavke.
„Drago mi je što imam podršku dela kolega, ali jasno je da je ovo pozicija koju niko ne bi poželeo. Ipak, trudim se da postupam profesionalno i u interesu fakulteta“, zaključuje Jovanović.
Kriza na Filozofskom fakultetu u Nišu tako ostaje otvorena, sa nizom neodgovorenih pitanja – od statusa studenata i profesora, do samog koncepta autonomije univerziteta. Ishod će, po svemu sudeći, imati posledice koje daleko prevazilaze granice jedne institucije.
Mašina je poslala pitanja i Fakultetu srpskih studija, odnosno vršiocu dužnosti dekana ove visokoškolske ustanove prof. dr Slaviši Nedeljkoviću, koji je ujedno i redovni profesor na Departmanu za istoriju na Filozofskom fakultetu u Nišu. Međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore sa Fakulteta srpskih studija.
