Presuda, koju je BBC okarakterisao kao „istorijsku“, bila je u korist žene koja je tužila kompaniju Meta (u čijem su vlasništvu Fejsbuk, Instagram i Vocap), kao i Gugl (vlasnik Jutjuba), tvrdeći da su one odgovorne za njenu zavisnost od društvenih mreža još od detinjstva.
Porota je utvrdila da tužilja, u medijima poznata pod imenom Kejli, treba da dobije tri miliona dolara odštete i još tri miliona dolara kao kaznu kompanijama jer je utvrđeno da su Meta i Gugl zlonamerno upravljale svojim platformama.
Jedan od advokata oštećene i osnivač Centra za žrtve društvenih mreža, uputio je saopštenje za medije u kom se navodi da ova presuda uspostavlja model po kome će se rešavati slični slučajevi u budućnosti i da demonstrira kako porotnici mogu da zahtevaju odgovornost kompanija kada dokazi pokazuju nanetu štetu, prenosi Atlantik.
Ono što razlikuje ovaj slučaj od prethodnih jeste što su same platforme tretirane kao opasne, ne samo sadržaj koji se na njima može naći. Društvene mreže generalno nisu odgovorne za sadržaj koji korisnici postavljaju, pa ni uvredljive komentare i druge vrste maltretiranja. Sudija Kerolin Kul odlučila je da se fokusira na dizajn platformi – algoritam, auto-plej snimaka i push notifikacije.
Još jedan slučaj protiv Mete i drugih platformi društvenih mreža zbog njihove navodne štete po decu trebalo bi da počne u junu pred saveznim sudom u Kaliforniji.
Kada smo na Mašini pisali o zabrani društvenih mreža za decu ispod 16 godina koja se uvela u Australiji, a planira se već u mnogim zemljama, razgovarali smo sa Andrejem Petrovskim iz SHARE Fondacije. On nam je tada rekao da je to pogrešan pristup, baš zato što je ključ u samom dizajnu društvenih mreža.
„Potpuno uvažavajući ozbiljnost problema prekomerne upotrebe tehnologije, naročito od strane mlađe populacije, pristup u kom se ovaj problem rešava upotrebom tehnologije je ne samo licemeran, već i potpuno neefektivan. Tehnosolucionistička i opšta kvantifikacija ljudskog bića samo dodatno produbljuje problem, umesto da ga reši, odnosno bavi se simptomom – mladi provode mnogo vremena na internetu i imaju pristup štetnom sadržaju, umesto uzrokom – algoritmi koje distribuiraju sadržaj na društvenim mrežama imaju za cilj da povećaju zavisnost kako bi mogli da plasiraju oglase i naplaćuju klikove“, naveo je Petrovski za Mašinu.
Kompanije kažu da nisu odgovorne
Meta i Gugl su odvojeno izjavili da se ne slažu sa presudom i da će se žaliti.
„Mentalno zdravlje mladih je izuzetno složeno i ne može da se poveže sa jednom aplikacijom“, rekli su iz Mete, čiji je vlasnik Mark Zakerberg.
Iako je Gugl, kao vlasnik sajta za deljenje video zapisa Jutjub, takođe bio optužen u ovom slučaju, veći deo sudskog postupka bio je usredsređen na kompaniju Metu, odnosno njenu mrežu Instagram. Snepčet i TikTok su takođe prvobitno bili optuženi, ali su obe kompanije postigle nagodbe sa Kejli pre suđenja.
Nije iznenađujuće da se ove kompanije odriču odgovornosti. U tekstu o zloupotrebi dece na društvenim mrežama, ranije smo pisali da su deca u digitalnom prostoru ostavljena bez zaštite. Kreatori sadržaja proizvode, a platforme ne uklanjaju štetan sadržaj, svesno profitirajući na šteti maloletnih lica u ovom slučaju.
Šteta nesporna, rešenje – za diskusiju
Kejli je rekla da je počela da koristi Instagram sa devet godina, a Jutjub sa šest, i da nije naišla ni na jedan pokušaj da je blokiraju zbog njenih godina. Rekla je i da je gotovo čim je počela da koristi platformu kao dete počela njena opsednutost sopstvenim fizičkim izgledom i da je zato koristila Instagram filtere. Od tada je Kejli dijagnostikovana telesna dismorfija, piše BBC.
Na Mašini smo kroz više tekstova analizirali inicijative zemalja poput Australije i Velike Britanije da zabrane korišćenje društvenih mreža deci ispod 16 godina. Nije sve tako jednostavno.
Dr Teodora Vuletić Joksimović, naučna saradnica na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakla je da su nakon pandemije usledila su brojna istraživanja koja su se bavila nepovoljnim uticajem provođenja vremena na društvenim mrežama po decu i mlade, i pokazala da postoje veliki rizici za izgradnju negativne i nerealistične slike o sebi, koja je povezana sa pojačanom zavišću, iskrivljenim idealima i izraženijom sklonošću ka socijalnom poređenju.
Ipak, zašto je zamisao ukidanja istih je diskutabilna i neodrživa prema mišljenju naše sagovornice, pročitajte na Mašini.
A.G.A.
