Vlada Australije smatra da će zabrana društvenih mreža za maloletnike do 16 godina smanjiti negativan uticaj „karakteristika društvenih mreža koje podstiču mlade da provode više vremena pred ekranima, dok im istovremeno prikazuju sadržaj koji može štetiti njihovom zdravlju i dobrobiti“, prenosi BBC.
Deca i roditelji neće biti kažnjavani zbog kršenja zabrane, već će se umesto toga, kompanije mreža suočiti sa kaznama do 49,5 miliona australijskih dolara (32 miliona američkih dolara) za ozbiljna ili ponovljena kršenja.
Vlada je naložila da kompanije preduzmu „razumne korake“ da spreče decu da koriste njihove platforme i da bi trebalo da koriste više tehnologija za proveru starosti: lična dokumenta, prepoznavanje lica ili glasa, ili proveru starosti putem analiziranja ponašanja i interakcija na internetu.
Kompanije tvrde da je ovakva mera teška za sprovesti i da predstavlja rizik po privatnost, prenosi BBC. Uz to, kompanije su sugerisale da bi zabrana popularnih društvenih mreža mogla imati kontraefekat i odvesti decu u delove interneta poput dark weba – gde se mogu susresti sa eksplicitnim sadržajima i protivzakonitim aktivnostima koje se ne mogu naći na društvenim mrežama.
U manje dramatičnom, a sasvim izvesnom scenariju, deca se uvek mogu prebaciti na neku drugu platformu i tako samo izmicati iz oka vlastima i roditeljima.
Ko treba da snosi posledice – deca ili platforme?
Uzimajući u obzir i sveprisutne opasnosti, suvišno je pričati o svim mogućnostima koje su društvene mreže pružile mladima. Mogućnosti – koje se vlastima možda ne dopadaju. Mnoge probleme platforme u teoriji mogu da reše i bez kompletnog oduzimanja pristupa maloletnicima. Ono što se ne kosi sa politikama društvenih mreža i što ne mogu da zabrane je umrežavanje mladih i njihovo osvešćivanje po pitanju gorućih problema širom sveta. Društvene mreže su poslužile kao platforme za komunikaciju i organizaciju mladih ljudi od Srbije, preko Italije, Francuske, Bangladeša i drugih zemalja, pokrenuvši masovne proteste i pokrete.
Premijer Entoni Albaneze predstavio je australijski zakon kao dokaz da kreatori politika mogu obuzdati onlajn opasnosti koje su nadmašile tradicionalne mehanizme zaštite. Ipak, koji su to mehanizmi zaštite zapravo bili?
Kako smo ranije pisali na Mašini, TikTok je kritikovan zbog toga što ne štiti adekvatno privatnost dece, navodi se u istraživanju pod nazivom „More Skin, More Likes! Exploring Risks and Harms for Children on TikTok“, objavljeno u julu 2024. na naučnom repozitorijumu arXiv. Istraživači su utvrdili da TikTok poboljšava mere zaštite privatnosti dece tek kao odgovor na javni pritisak i regulatorne zahteve, a ne proaktivno, kako to preporučuju okviri za zaštitu privatnosti, čime daje prednost profitu u odnosu na zaštitu dece.
Pozitivan efekat mere koju je Australija donela može biti upravo pojačana regulacija i korisnička podrška platformi, tako da deca, ali i svi ostali, ne budu meta nasilja i eksploatacije, niti izloženi sadržajima koji ih mogu ugroziti.
Više o tome kako deca postaju sadržaj na društvenim mrežama, narušenog dostojanstva i bezbednosti – pročitajte na Mašini.
Implementacija i u drugim zemljama
Kako BBC prenosi, Danska takođe planira da zabrani društvene mreže osobama mlađim od 15 godina, a i Norveška razmatra sličan predlog.
U Francuskoj se već preporučuje zabrana društvenih mreža za mlađe od 15 godina, kao i „policijski čas“ na društvenim mrežama za uzrast od 15 do 18 godina.
Španska vlada je pripremila nacrt zakona koji bi zahtevao da zakonski staratelji odobre pristup osobama mlađim od 16 godina.
U Ujedinjenom Kraljevstvu nova pravila bezbednosti uvedena u julu 2025. znače da se onlajn kompanije suočavaju sa velikim kaznama ili čak zatvaranjem svojih rukovodilaca ako ne sprovedu mere za zaštitu mladih od gledanja ilegalnog i štetnog sadržaja.
Odgovornost odraslih
Prema poslednjim podacima iz 2019. godine, više od dve trećine dece i mladih (74%) u Srbiji ima profil na nekoj društvenoj mreži. Od toga, 41% njih uzrasta 9-10 godina kao i 72% njih uzrasta 11-12 godina kaže da ima profil, iako je minimalna starosna granica, propisana od strane društvenih mreža, obično 13 godina.
Roditelji u Srbiji retko koriste tehničke mere zaštite, odnosno „roditeljsku kontrolu” u cilju osiguranja bezbednosti dece na internetu, znatno ređe nego roditelji u drugim zemljama.
O odgovornosti odraslih prema deci u digitalnom svetu razgovarali smo ranije sa dr Teodorom Vuletić Joksimović, istraživačicom na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Dr Vuletić Joksimović za Mašinu je istakla da je zadatak odraslih prema adolescentima da ih pre svega razumeju, a potom i nežno usmere ka onim ponašanjima koja će im omogućiti da jednog dana imaju život kakav žele i zaslužuju, kao i da im ponude svoje iskustvo u rešavanju problema i ostvarivanju ciljeva, koje ih neće sputati, a zaštitiće njihov identitet i privatnost.
A.G.A.
