masina.rs / Životna sredina
Juče i danas građani Novog Beograda blokiraju radove na Galovici na Savskom nasipu, koji su uprkos odluci Upravnog suda nastavljeni. Tokom prepodneva priveden je aktivista Igor Mitrović.
Juče i danas građani Novog Beograda blokiraju radove na Galovici na Savskom nasipu, koji su uprkos odluci Upravnog suda nastavljeni. Tokom prepodneva priveden je aktivista Igor Mitrović.
Duboka Bara u opštini Dimitrovgrad, jedno od staništa strogo zaštićene vrste vodozemca – Burešovog dugonogog velikog mrmoljka – gotovo je sasvim uništeno radovima na izgradnji solarne elektrane „Brebex“, upozoravaju ekološka udruženja Jerma i Polekol i naučnici. Burešov dugonogi veliki mrmoljak živi na svega nekoliko mesta u Srbiji, a stručnjaci alarmiraju da će ovo stanište u Dimitrovgradu sasvim nestati ukoliko se se javnost ne pobuni, a institucije ne povuku konkretne poteze da zaštite ovo prirodno nasleđe.
Duboka Bara u opštini Dimitrovgrad, jedno od staništa strogo zaštićene vrste vodozemca – Burešovog dugonogog velikog mrmoljka – gotovo je sasvim uništeno radovima na izgradnji solarne elektrane „Brebex“, upozoravaju ekološka udruženja Jerma i Polekol i naučnici. Burešov dugonogi veliki mrmoljak živi na svega nekoliko mesta u Srbiji, a stručnjaci alarmiraju da će ovo stanište u Dimitrovgradu sasvim nestati ukoliko se se javnost ne pobuni, a institucije ne povuku konkretne poteze da zaštite ovo prirodno nasleđe.
Zbog kvara na regionalnom vodosistemu „Rzav“ u mestu Gorobilje, oko trista hiljada ljudi je juče ostalo bez vode. Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“ i članovi Društva za zaštitu Rzava „Rzavljani“ za Mašinu govore o trenutnoj situaciji, uzrocima i neophodnim rešenjima kako bi Zapad Srbije bio stabilno obezbeđen vodom.
Zbog kvara na regionalnom vodosistemu „Rzav“ u mestu Gorobilje, oko trista hiljada ljudi je juče ostalo bez vode. Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“ i članovi Društva za zaštitu Rzava „Rzavljani“ za Mašinu govore o trenutnoj situaciji, uzrocima i neophodnim rešenjima kako bi Zapad Srbije bio stabilno obezbeđen vodom.
Uprkos rešenju Upravnog suda da se obustave, „Srbijavode d.o.o“ nastavljaju radove na Savskom nasipu na Galovici. Zbog toga je nekolicina građana danas blokirala radove i podsetila „Srbijavode“ na rešenje suda. Članovi neformalne grupe „Za naš kej“ govore o tome šta su zasad preduzeli i kakvi su im dalji planovi.
Uprkos rešenju Upravnog suda da se obustave, „Srbijavode d.o.o“ nastavljaju radove na Savskom nasipu na Galovici. Zbog toga je nekolicina građana danas blokirala radove i podsetila „Srbijavode“ na rešenje suda. Članovi neformalne grupe „Za naš kej“ govore o tome šta su zasad preduzeli i kakvi su im dalji planovi.
Tokom terenskih aktivnosti na mapiranju biodiverziteta Zaječara, koje sprovodi udruženje Eko Istok, na području Malke Golaje, tokom aprila je otkrivena retka i zaštićena biljna vrsta Androsace maxima L. – velika mužica, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji. Iz Eko Istoka navode da se na tom lokalitetu planira širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i upozoravaju da je pre donošenja odluka o rudarskim projektima neophodno sistematsko mapiranje biodiverziteta.
Tokom terenskih aktivnosti na mapiranju biodiverziteta Zaječara, koje sprovodi udruženje Eko Istok, na području Malke Golaje, tokom aprila je otkrivena retka i zaštićena biljna vrsta Androsace maxima L. – velika mužica, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji. Iz Eko Istoka navode da se na tom lokalitetu planira širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i upozoravaju da je pre donošenja odluka o rudarskim projektima neophodno sistematsko mapiranje biodiverziteta.
Protest povodom usvajanja nove Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima održaće se sutra od 18 časova ispred Gimnazije u Loznici. U Strategiji se, naveli su iz Udruženja „Ne damo Jadar” navodi da je rudarenje neminovnost, a ne izbor, a u njenoj izradi je učestvovala i kineska kompanija Ziđin. O tom dokumentu razgovarali smo sa istraživačicom u Organizaciji za političku ekologiju (POLEKOL) Iskrom Krstić.
Protest povodom usvajanja nove Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima održaće se sutra od 18 časova ispred Gimnazije u Loznici. U Strategiji se, naveli su iz Udruženja „Ne damo Jadar” navodi da je rudarenje neminovnost, a ne izbor, a u njenoj izradi je učestvovala i kineska kompanija Ziđin. O tom dokumentu razgovarali smo sa istraživačicom u Organizaciji za političku ekologiju (POLEKOL) Iskrom Krstić.
Zlatna reka, ćerka australijske kompanije Strikland metals (Strickland) obustavila je danas sva istraživanja rezervi zlata na Rogozni kod Novog Pazara, saznaje Sto Plus radio iz nezvaničnih izvora. Ta australijska kompanija godinama unazad sprovodi istraživanja na Rogozni tvrdeći da ova planina može da postane „jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na svetu”.
Zlatna reka, ćerka australijske kompanije Strikland metals (Strickland), obustavila je danas sva istraživanja rezervi zlata na Rogozni kod Novog Pazara, saznaje Sto Plus radio iz nezvaničnih izvora. Ta australijska kompanija godinama unazad sprovodi istraživanja na Rogozni tvrdeći da ova planina može da postane „jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na svetu”.
U Loznici će u subotu biti održan protest zbog usvajanja nove Strategije o mineralnim sirovinama. Iz Udruženja Ne damo Jadar tvrde da je u izradi tog dokumenta učestvovala kineska kompanija Zi Đin i da se u njemu navodi da je rudarenje neminovnost, a ne stvar izbora. Odbijene su primedbe koje su građani i struka uputili na ovaj dokumentu.
U Loznici će u subotu biti održan protest zbog usvajanja nove Strategije o mineralnim sirovinama. Iz Udruženja Ne damo Jadar tvrde da je u izradi tog dokumenta učestvovala kineska kompanija Zi Đin i da se u njemu navodi da je rudarenje neminovnost, a ne stvar izbora. Odbijene su primedbe koje su građani i struka uputili na ovaj dokumentu.
Dok traje izrada plana za stambeno-poslovni kompleks u Košutnjaku, oni koji rade na tom planu tvrde da je prioritet da sva „vitalna” stabla budu sačuvana tokom gradnje i da se uvede red, kada je reč o urbanizmu tog dela grada. Aktivisti, sa druge strane, upozoravaju na to da su u pitanju „pluća Beograda” i da nijedno stablo ne sme biti posečeno. O ovoj temi razgovarali smo sa Đorđem Miketićem iz aktivističke grupe Beograd ostaje.
Dok traje izrada plana za stambeno-poslovni kompleks u Košutnjaku, oni koji rade na tom planu tvrde da je prioritet da sva „vitalna” stabla budu sačuvana tokom gradnje i da se uvede red, kada je reč o urbanizmu tog dela grada. Aktivisti, sa druge strane, upozoravaju na to da su u pitanju „pluća Beograda” i da nijedno stablo ne sme biti posečeno. O ovoj temi razgovarali smo sa Đorđem Miketićem iz aktivističke grupe Beograd ostaje.
Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zabeležili su crnokrilog zijavca, vrlo retku pticu, na Sjeničko-pešterskoj visoravni, nakon 40 godine i tek treći put u Srbiji. U pitanju je, navode iz Društva, neobična šljukarica koja liči na veliku čiopu sa kratkim, malim kljunom i čvrstim repom.
Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zabeležili su crnokrilog zijavca, vrlo retku pticu, na Sjeničko-pešterskoj visoravni, nakon 40 godine i tek treći put u Srbiji. U pitanju je, navode iz Društva, neobična šljukarica koja liči na veliku čiopu sa kratkim, malim kljunom i čvrstim repom.
Burno je bilo tokom javne rasprave u Kosjeriću na kojoj se razgovaralo o projektu korišćenja čvrstih goriva iz otpada u Titan cementari. Građani, koji se protive tom projektu, uložili su oko hiljadu primedbi na studiju koja ispituje njegov uticaj na životnu sredinu, dok iz cementare tvrde da su za pregovore, ali ne i za povlačenje projekta. O ovoj temi smo razgovarali sa stučnjacima i meštanima Kosjerića.
Burno je bilo tokom javne rasprave u Kosjeriću na kojoj se razgovaralo o projektu korišćenja čvrstih goriva iz otpada u Titan cementari. Građani, koji se protive tom projektu, uložili su oko hiljadu primedbi na studiju koja ispituje njegov uticaj na životnu sredinu. O ovoj temi smo razgovarali sa stučnjacima i meštanima Kosjerića.
U Novom Pazaru je u petak održan protest protiv rudarenja zlata na Rogozni, a okupljenima su se obratili predstavnica Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) Ljiljana Bralović i meštanin Rogozne.
U Novom Pazaru je u petak održan protest protiv rudarenja zlata na Rogozni, a okupljenima su se obratili predstavnica Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) Ljiljana Bralović i meštanin Rogozne.
U subotu, 18. aprila, u Beogradu će biti javno predstavljena Deklaracija o neotuđivosti javnih dobara, krovni dokument nove inicijative koja teži da ujedini sve aktere u borbi za očuvanje zajedničkih dobara.
U subotu, 18. aprila, u Beogradu će biti javno predstavljena Deklaracija o neotuđivosti javnih dobara, krovni dokument nove inicijative koja teži da ujedini sve aktere u borbi za očuvanje zajedničkih dobara.
Građani koji se protive izgradnji rudnika zlata na Rogozni već deset dana na ovoj planini ne dozvoljavaju prolaz vozilima koja sprovode istražne radnje. Ministarstvo rudarstva tvrdi da rudnik nije ni u planu, zbog čega se meštani pitaju čemu, onda, istražne radnje? O ovome smo pred sutrašnji protest ispred Opštine u Novom Pazaru razgovarali sa Selmom Slezović Mehović iz neformalne grupe „Ne damo Rogoznu”.
Građani koji se protive izgradnji rudnika zlata na Rogozni već deset dana na ovoj planini ne dozvoljavaju prolaz vozilima koja sprovode istražne radnje. Ministarstvo rudarstva tvrdi da rudnik nije ni u planu, zbog čega se meštani pitaju čemu, onda, istražne radnje? O ovome smo pred sutrašnji protest ispred Opštine u Novom Pazaru razgovarali sa Selmom Slezović Mehović iz neformalne grupe „Ne damo Rogoznu”.
Centar za unapređenje životne sredine u sredu, 23. aprila sa početkom u 19 časova organizuje besplatnu onlajn info-sesiju pod nazivom „Kako domaćinstva postaju prozjumeri?“. Info-sesiju će voditi Vladan Šćekić i Ivana Jovičić, dok če svoja iskustva podeliti prozjumeri Nenad Maričić, Miloš Đukanović i Miloš Đorić.
Centar za unapređenje životne sredine u sredu, 23. aprila sa početkom u 19 časova organizuje besplatnu onlajn info-sesiju pod nazivom „Kako domaćinstva postaju prozjumeri?“. Info-sesiju će voditi Vladan Šćekić i Ivana Jovičić, dok če svoja iskustva podeliti prozjumeri Nenad Maričić, Miloš Đukanović i Miloš Đorić.
Juče je završena javna rasprava o Nacrtu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, odnosno propisu koji, kako se navodi treba da predstavlja ključni instrument za smanjenje industrijskog zagađenja i zaštitu zdravlja građana.
Juče je završena javna rasprava o Nacrtu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, odnosno propisu koji, kako se navodi treba da predstavlja ključni instrument za smanjenje industrijskog zagađenja i zaštitu zdravlja građana.
Ekološke organizacije i građani udruženi u zboru Novog Pazara pozivaju na protest protiv rudnika na planini Rogozna, 17. aprila ispred zgrade opštine u Novom Pazaru.
Ekološke organizacije i građani udruženi u zboru Novog Pazara pozivaju na protest protiv rudnika na planini Rogozna, 17. aprila ispred zgrade opštine u Novom Pazaru.
Koncept pravedne tranzicije zamišljen je kao zaštita najugroženijih u procesu dekarbonizacije, ali, kako pokazuje Tatjana Avramović, njegova primena otvara niz dilema — od zelenog ekstraktivizma do globalne nejednakosti.
Koncept pravedne tranzicije zamišljen je kao zaštita najugroženijih u procesu dekarbonizacije, ali, kako pokazuje Tatjana Avramović, njegova primena otvara niz dilema — od zelenog ekstraktivizma do globalne nejednakosti.
Kako bi ozelenili grad i revitalizovali šumu na Milićevom brdu koja je stradala usled teškog snega, zasađeno je 130 borova uz veliki entuzijazam ljudi koji su se odazvali. Nemanja Jovanović iz udruženja Ekomorf kaže da je akcija prošla uz manje incidente i neprijatnosti vlasnika parcela, ali da ih to nije omelo u sadnji borova.
Kako bi ozelenili grad i revitalizovali šumu na Milićevom brdu koja je stradala usled teškog snega, zasađeno je 130 borova uz veliki entuzijazam ljudi koji su se odazvali. Nemanja Jovanović iz udruženja Ekomorf kaže da je akcija prošla uz manje incidente i neprijatnosti vlasnika parcela, ali da ih to nije omelo u sadnji borova.
Ekološko udruženje Ekomorf iz Beograda, organizovaće prvu kolektivnu sadnju na Milićevom brdu, pod nazivom „Prvo drvo“ u nedelju, 29. marta. Milićevo brdo je na meti je nelegalne gradnje i uništavanja poslednjih godina, a ideja ove akcije je ozelenjavanje grada i revitalizacija šume na ovom brdu.
Ekološko udruženje Ekomorf iz Beograda, organizovaće prvu kolektivnu sadnju na Milićevom brdu, pod nazivom „Prvo drvo“ u nedelju, 29. marta. Milićevo brdo je na meti je nelegalne gradnje i uništavanja poslednjih godina, a ideja ove akcije je ozelenjavanje grada i revitalizacija šume na ovom brdu.
Zajednica za prava prirode Beograda obeležiće Svetski dan šuma 21. marta uz šetnju Košutnjakom i priču o važnosti zaštite šuma.
Zajednica za prava prirode Beograda obeležiće Svetski dan šuma 21. marta uz šetnju Košutnjakom i priču o važnosti zaštite šuma.
Bombardovanje naftnih postrojenja pored Teherana izazvalo je humanitarnu krizu u iranskoj prestonici u kojoj živi oko 10 miliona ljudi. Kiša puna nafte i crni dim prekrili su nebo i ulice, a generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije izjavio je u ponedeljak da su deca i stari u naročitom riziku, kao i da postoji pretnja od kontaminacije hrane, vode i vazduha.
Bombardovanje naftnih postrojenja pored Teherana izazvalo je humanitarnu krizu u iranskoj prestonici u kojoj živi oko 10 miliona ljudi. Kiša puna nafte i crni dim prekrili su nebo i ulice, a generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije izjavio je u ponedeljak da su deca i stari u naročitom riziku, kao i da postoji pretnja od kontaminacije hrane, vode i vazduha.
Građani Krnjače najavljuju drugi protest pod nazivom „Krnjača nije deponija“, koji će biti održan 7. marta 2026. godine od 11 do 13 časova na Zrenjaninskom putu, kod Pančevačkog mosta. „Ovo je pitanje javnog zdravlja i bezbednosti i zato nećemo prestati da ga otvaramo dok ne bude rešeno na dobrobit građana Krnjače“, navodi se u saopštenju za javnost.
Građani Krnjače najavljuju drugi protest pod nazivom „Krnjača nije deponija“, koji će biti održan 7. marta 2026. godine od 11 do 13 časova na Zrenjaninskom putu, kod Pančevačkog mosta. „Ovo je pitanje javnog zdravlja i bezbednosti i zato nećemo prestati da ga otvaramo dok ne bude rešeno na dobrobit građana Krnjače“, navodi se u saopštenju za javnost.
