Zbor novobeogradskih stanovnika je na svom instagram profilu „Blokovski Zbor“ naveo kako institucije rade protiv volje svojih građana, kao i to da isključuju javnost u odlučivanjima koja se direktno tiču svakodnevnog života ljudi.
U vezi sa situacijom pešačko-biciklističkog mosta koji je planiran od blokova do Ade Ciganlije pitali smo i Ministarstvo prostora o tome da li most treba da se izgradi i šta zapravo predstavlja problem.
„Proces odlučivanja je neparticipativan, odnosno, ne uključuje ljude koji će taj most koristiti. Grad treba da pita ljude da li i kakav most žele, šta od dodatnih sadržaja žele ili ne žele, kao i to koliko im je važna zelena infrastruktura na mostu i još mnogo toga. Dakle, sama izgradnja mosta nije nešto što mislimo da treba ili ne treba, već je neophodno da građani kažu da li im ta infrastruktura fali. Mnogi Novobeograđani bi želeli taj most, ali se na primer žale na konkursno rešenje gde na mostu nije predviđen prirodan hlad, a dugačak je za prelazak pešice, dok mu je osnovna funkcija leti“, navela je članica Ministarstva prostora Marija Penezić.
Kako navode iz Radne grupe Blokovskog zbora i „Zajedničke akcije“, građani nisu protiv ideje pešačko-biciklističkog mosta, već se protive predviđenoj lokaciji mosta u Ulici Omladinskih brigada u bloku 70, a razlozi su poput nedemokratskog načina komunikacije u kojoj je projekat nametnut građanima, bez široke javne i stručne diskusije i dugih negativnih posledica koje mogu nastati njegovom izgradnjom.
„Smatramo da se iza ‚pitke‘ i ‚na oko‘ atraktivne ideje o pešačko-biciklističkom mostu nalaze prikriveni razlozi i motivi koji nisu u interesu građana Beograda. Prvo, u konačnom nacrtu Plana detaljne regulacije za most predviđena je gradnja cevovoda koja će se transportovati od CS Makiš preko mostovske konstrukcije do teritorije opštine Novi Beograd. Ovo je predstavljeno kao rešenje najprioritetnijeg problema snabdevanja Novog Beograda vodom i da je u interesu ‚svih žitelja opštine Novi Beograd i grada‘. Međutim, jasno je da je postavljanje vodovodnih cevi kojima bi se dovodila tehnička voda budućim privatnim stambenim naseljima, a o trošku svih građana Beograda koji će otplaćivati kredit“, naveli su za Mašinu iz Radne grupe Blokovskog zbora i „Zajedničke akcije“.
Takođe, upozorili su i na to da se time uslovljava i dovođenje dodatne vode sa Makiša, zbog toga što postojeći broj reni bunara nema dovoljno kapaciteta za snabdevanje izgrađenih privatnih stambenih naselja, kao i zbog toga što su usled neodržavanja dotrajali.
„Građani Beograda su primorani da plaćaju cenu lošeg planiranja i ‚investitorskog urbanizma‘. Drugi skriveni motiv izgradnje mosta je plan širenja Beograda na vodi, komercijalizacija Ade Ciganlije i stvaranje novih elitnih naselja i pratećih sadržaja koji su isključivo u interesu povlašćene manjine. Treba napomenuti i da je sam planski osnov za projekat mosta usvojen nezakonito, jer nije ispoštovana procedura izrade studije opravdanosti koja je za ovakve velike infrastrukturne objekte obavezna po Zakonu o planiranju i izgradnji“, naveli su iz RG građana ovog dela Novog Beograda.
Pored toga što je građanima uskraćeno učestvovanje u planiranju, diskusijama, predlaganju i glasanju za sprovođenje projekta, problem predstavlja, kako navode, i to što nisu pitani o tome da li postoje neki drugi i bitniji prioriteti za unapređivanje kvaliteta života u blokovima.
„Da bi se izbeglo neracionalno i neopravdano trošenje javnog budžeta za izgradnju mosta, u momentu kada budžet Grada Beograda prolazi kroz ozbiljnu krizu, mi predlažemo nadležnim institucijama da preusme novac u realizaciju biciklističke staze i zelenog koridora od Bloka 70a do starog železničkog mosta, koji treba da bude adaptiran u pešačko-biciklistički. Ne samo da će nas linijski park manje koštati, već je to mnogo pametniji i efikasniji način za razvijanje osnovne biciklističke infrastrukture, koja je neophodna u ovom gradu i alternativnih, zdravijih vidova kretanja“, predlažu iz RG blokova.
Takođe, ono što predstavlja problem jesu ugroženost nasipa, bezbednost građana, problemi sa parkiranjima, zagađenje, uništavanje drvoreda i zelenila, kvalitet izgradnje i samog očuvanja mosta, kao i još mnogi drugi faktori koji mogu imati direktne posledice po stanovništvo.
„Stubovi pristupne rampe pešačko-biciklističkog mosta projektovani su u neposrednoj blizini savskog nasipa, čime se potencijalno ugrožava njegova stabilnost, na šta je izričito ukazano u uslovima JKP „Srbija vode“ izdatim za Urbanistički projekat Saobraćajnog instituta CIP. Most će privući posetioce koji će kolima dolaziti do keja da bi ga koristili. Naš kraj preti da postane parkiralište za Adu. Planovi nisu predvideli ni jednu meru rešavanja problema parkiranja. Uništiće drvored lipa u Omladinskih brigada kako bi proširili kapacitete za parkiranje“, kažu iz RG blokova.
U instagram objavi navedeno je da su žitelji blokova pre pet godina sakupili 10.000 potpisa kojima su jasno rekli da ne žele ovaj most i da se protiv ovakvih odluka bore dugo, rame uz rame.
„Mi šest godina ulažemo napore i koristimo postojeća pravna i institucionalna sredstva da se borimo protiv nezakonitog projekta i širimo svest građana o njegovoj nepodobnoj prirodi. Ta se borba nastavlja i pojačava. Podneli smo prigovor Republičkoj urbanističkoj inspekciji na lokacijske uslove za izgradnju mosta, i uskoro krećemo sa skupljanjem potpisa građana da se uputi zahtev Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove da ponište plan. Građani su motivisani i spremni da brane svoj kraj od uzurpiracije do kraja“, zaključuju iz građani savskih i bežanijskih blokova i „Zajednička akcija“.
Most i na Dunavu
Sličan problem imaju i stanovnici Zemuna i ljubitelji i korisnici Velikog ratnog ostrava, s tim što je ovaj problem usmeren na ekosistem ostrva. Veliko ratno ostrvo je od 2005. godine pod zaštitom Grada Beograda, a kako navode na instagram profilu „Zemunski Zbor“, ono se nalazi u IBA zoni „Ušće Save u Dunav“ i u okviru je Emerald ekološke mreže, što znači da je na međunarodnoj osnovi važno područje za ptice, kao i vlažna staništa.
„Lido ili Veliko ratno ostrvo je tačka visokog biodiverziteta, najvećeg za celokupan grad Beograd, ne samo za opštinu Zemun. Na tih 210 hektara prostire se mnogo šume i oko 190 vrsta ptica, čak i jedna autohtona vrsta orla koji je jako poznat i zaštitni je znak Lida. Svi ovi radovi i kopanje rečnog korita ugrožavaju ekosistem na najkomprimitovaniji mogući nači i vrlo smo uznemireni svi mi građani i stanovnici Zemuna, jer su to ekološke tačke koje su osetljive u kojima svi Zemunci po tradiciji, najviše leti, uživaju. Bilo kakva vrsta visokog gvozdenog mosta, ne samo što arhitektonski i pejzažno se ne uklapa, nego bi već ugrozila i ekosistem. Ratno ostrvo kao tačka najvišeg biodiverziteta je izuzetno bitno za ceo grad i spada u visoke i zaštićene sisteme Evrope“, objašnjava za Mašinu PR Zbora iz Zemuna Sunčica Jergović.
Radovi koji su po tenderu planirani u zoni Velikog ratnog ostrava i koji, kako Zemunski Zbor navodi u svojoj objavi, će biti 3.350 metara od ušća Save do Lida, podrazumevaju „sanaciju obaloutvrde“ i bagerovanje nanosa dunavskog rukavca. Takođe, vrednost ovog posla iznosi oko 12 miliona evra, navodi se u instagram objavi Zbora.
„Građani Zemuna žele da se institucionalno odrade projekti, a ne nasumice i netransparentno ruši šuma. Pored je i ušće koje je kompromitovano i već je započeto nekakvo bušennje i tamo. Ostanete u svom gradu celi život i odjednom ne možete da dišete zbog zagađenja ili nemate gde da odete da prošetate, jer su jednostavno ekološke tačke nebitne, a treba da budu prioritet u jednoj uređenoj pravnoj državi, a ne da se nelegalno i netransparentno donose odluke koje se tiču svih nas. U civilnom društvu zaista je potrebno uvesti malo reda i zaštiti čoveka kao neodvojivi deo prirode i prirodu od njega samog. Veliko ratno ostrvo po svom ekološkom značaju, ta rečna oaza pripadaa ebu, dakle zelenom smaragdnom lancu Evrope i kao tako je zakonom zaštićeno“, zaključuje Jergović.
S obzirom na to da bi šteta koja se dogodi ostvu bila velika i nepovratna, izgubile bi se plitke vode, trske i gnezdilišta ptica. Postavlja se pitanje da li bi neke ptice izumrle i koliko bi zapravo ovakvo delovanje uticalo na njihov život.
„Već je ranije bilo pokušaja da se pristup Velikom ratnom ostrvu omogući tokom cele godine izgradnjom ili postavljanjem mosta, pa se odustajalo zbog mogućeg štetnog uticaja na ovo zaštićeno područje. Ne znamo zašto bi sada izgradnja mosta imala drugačiji, pozitivan uticaj na prirodu. Kada ostrvo jednom bude načeto povezivanjem sa obalom, to je put u dalju postepenu komercijalizaciju, urbanizaciju pojačano prisustvo ljudi i degradaciju prirodnog sveta“, navodi za Mašinu ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Marko Šćiban.
On takođe skreće pažnju i na loše stanje reka i priobalja, kao i na „čišćenje“ VRO Dunavca, betoniranje obala, uzurpiranje ilegalnom gradnjom, kritične pretnje gradnjom luka na bari Revi i Beljarici, nedostatak zelenih površina u glavnom gradu, te zaključuje da je biodiverzitetska vrednost Velikog ratnog ostrva trenutno neprocenjiva.
„U savremenom svetu prava vrednost je netaknuta i bogata priroda, a ne još jedan komercijalizovan prostor koji gubi svoju prirodnu vrednost i pritom gubi svoju originalnost jer liči na toliko drugih prostora u kojima su prisutne ljudske aktivnosti. Ako bi most bio napravljen, možemo samo da mislimo koliki bi bio stepen uznemiravanja u gnezdećoj sezoni, bez obzira na stepenovanu zaštitu ostrva. Institucije su toliko puta pokazale da im zakonska zaštita ne znači ništa, a i sama ideja postavljanja mosta pokazuje nerzumevanje prirodnih vrednosti. Na kraju ukoliko mostu bude i sagrađen to mora da bude urađeno tehnički tako da ne bude opasnost za ptice vodenih staništa u smislu svetlosnog zagađenja, odsustva žica, te da ne predstavlja nevidljivu prepreku za ptice prilikom preleta“, zaključio je Šćiban.
I u slučaju novobeogradskih i bežanijskih blokova, kao i u slučaju Zemuna pitanje je isto, a to je da li će institucije odraditi posao kako treba, uključiti javnost, odnosno građane u sav proces i sprečiti narušavanje beogradskog ekosistema koji je i onako u stagnaciji i izumiranju.
