Geopolitičke krize – čitaj: rat u Ukrajini – proizveo je domino efekat kojem su se mnoge istočnoevropske zemlje, koliko god morbidno zvučalo, mogle obradovati. Naime, politika proširenja EU je dešavanjima iz 2022. godine dobila na zamahu, a pojedine zemlje iz regiona su odlučile da iskoriste datu priliku.
Pojedine, ali ne i Srbija.
Samim tim, kako je javnosti juče saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, niko od srpskih zvaničnika neće danas prisustvovati Samitu EU – Zapadni Balkan.
„Prvi put u poslednjih 13 ili 14 godina ni ja, ni bilo ko drugi, nećemo otići na tu međuvladinu konferenciju. Niko neće predstavljati Republiku Srbiju, tako da će Zapadni Balkan biti bez Republike Srbije“, rekao je predsednik, te dodao da je takvu odluku doneo da niko drugi ne bude kriv i da Vlada ne trpi bilo kakve pritiske.
Na iznenađenje mnogih, a svega nedelju dana nakon njegove izjave da će na sastanku sa predsednicom Evropske komisije (EK) Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom predložiti da „ceo Zapadni Balkan zajedno prime u EU“, stiglo se do – „niko neće doći“.
I upravo se nakon tog sastanka moglo naslutiti da ta radna večera nije prošla u najboljem redu, kao i da su odnosi između EU i Srbije, a usled sveopšte društveno-političke krize na unutrašnjem planu i problemima na spoljnopolitičkom planu u vidu Naftne industrije Srbije (NIS), sve hladniji i hladniji.
Naposletku, kako je prethodno za Mašinu ocenila Jelica Minić, a upravo povodom gorepomenutog sastanka, Vučić je u Briselu tražio izlaz iz sopstvene zamke.
„A da je evropska putanja bila stvarni izbor Srbije svih ovih godina, ova zamka bi bar velikim delom bila izbegnuta“, rekla je tada Minić.
Reakcije na odsustvo srpske delegacije nisu izostale, pa je tako šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio da je želja EU bila da Vučić bude danas u Briselu, dodavši da je u njegovoj izjavi da neće prisustvovati Samitu veoma važna poruka da će, dok je on predsednik, Srbija nastaviti evropski put.
S druge strane, kako je za N1 komentarisao zvaničnik Evropskog saveta, to je, naposletku, Vučićeva odluka.
„Obavešteni smo o odluci predsednika Vučića da ne prisustvuje samitu Zapadnog Balkana. Primamo to k znanju i žalimo zbog toga, ali na kraju krajeva, to je njegova odluka“, kazao zvaničnik EU Saveta za N1.
I EK komentarisala je to što predstavnici Srbije, po Vučićevoj odluci, neće prisustvovati Samitu.
„Žao nam je zbog odluke predsednika Vučića da Srbija danas ne bude predstavljena na Samitu Zapadnog Balkana. Današnji samit je važna prilika da se ponovo potvrdi snaga strateškog odnosa između EU i Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju. On će takođe istaći konkretne koristi koje taj odnos donosi našim građanima. Ostajemo posvećeni evropskom putu Srbije. Nastavićemo da radimo na unapređenju reformi, jačanju saradnje i ostvarivanju konkretnih rezultata za građane“, kazao je portal Evropske komisije za N1.
S druge strane, deluje da na srpskoj strani vlada manja seta povodom toga što se nije otputovalo u središte EU. Tako je ministar za evropske integracije Nemanja Starović rekao da u potpunosti podržava Vučićev stav da Srbija ne učestvuje na današnjem Samitu.
„Ovakva odluka predstavlja izraz stvarne posvećenosti našem putu ka članstvu u Evropskoj uniji, koji jedino može biti realan i održiv ukoliko je zasnovan na zaslugama, međusobnom poštovanju i iskrenoj posvećenosti zajedničkoj budućnosti“, napisao je Starović na društvenoj mreži Iks u, reklo bi se, ironičnom tonu, te dodatno kritikovao trenutni proces pridruživanja.
„Kratkovidim odsustvom volje da se rezultati reformi u poslednje četiri godine, počevši od izmena Ustava početkom 2022. pa nadalje, vrednuju jednim simboličkim procesnim korakom u pristupnim pregovorima, građanima naše zemlje je poslata veoma loša poruka koja samo pothranjuje anti-evropske narative i obeshrabruje nosioce reformskih procesa u društvu“, izjavio je on, te dodao da se odsustvom sa današnjeg skupa „brani dostojanstvo srpskog naroda, integritet procesa i kredibilitet evropske ideje u Srbiji“.
Čekaj me, ja sigurno neću doći
Sofija Popović sa portala European Western Balkans (EWB) u razgovoru za Mašinu podseća da smo i ranije mogli da vidimo najave da nećemo ići na razne samite, ali da na kraju Vučić uvek bude prisutan.
„Uzimajući to u obzir, mene je ova odluka iznenadila i za mene ona predstavlja jedan performativni potez predsednika Srbije te je namenjena unutrašnjem javnom mnjenju. Ipak, ne vidim kako će ista da pomogne evropskom putu Srbije, koji je zarobljen već četiri godine. A prvenstveno zbog toga što iz Brisela već duže vreme stižu poruke kako Srbija ne napreduje na tom putu, mahom zato što nema reformi u oblasti vladavine prava, kao ni oko onih reformi koje smo obećali još pošle godine, a koje se tiču izbora Saveta REM-a i biračkog spiska“, smatra Popović.
Kako ocenjuje sagovornica Mašine, već godinu dana je primetno kako državni zvaničnici žele da predstave taj zastoj kao političku odluku EU, a ne kao nedostatak napretka u određenim reformama.
Upitana o samoj budućnosti Srbije u EU, odnosno da li je ovakva odluka korak ka zvaničnom odustajanju od tog puta, Popović napominje da nije sigurna da bi se vlast odlučila na takav korak. Iz jednog jednostavnog razlog – rizik je prevelik.
„S jedne strane, evropski novac jeste bitan za funkcionisanje naše zemlje, naposletku juče je produžen IPA3 program, koji će Srbiji u naredne dve godine doneti skoro 220 miliona evra. S druge strane, ne treba zaboraviti da je SNS došla na vlast upravo na obećanju da će približiti uvesti Srbiju u EU. U tom smislu, formalni prekid pregovora sa naše strane ne vidim kao opciju. Međutim, ono što jeste problematično je činjenica da mi nemamo pravo na ovakvo ponašanje, to je neupitno. Takođe, problem je u tome što već četiri godine tehnički kriterijumi za otvaranje Klastera 3 su se ispunili, ali nema napretka zbog vladavine prava. I mi smo sada u jednoj situaciji kada bi EU, u skladu sa svojim pravilima o pristupanju, mogla da pokrene klauzulu balansa i da prekine pregovore. Ipak, za takvu odluku je potrebna jednoglasnost unutar same EU, te ni to ne vidim kao realnu opciju“, objašnjava Popović, te dodaje da će posledice ovakve odluke biti vidljive tek nakon određenog vremena.
„Meni se čini da je i u Briselu jasno da ova vlast nema nameru da nas uvede u EU, već da im je cilj da ostanemo na tom evropskom putu, jer je to najzgodnija pozicija za njih. Naravno, neće se blagonaklono gledati na ovakvu odluku, posebno ne u trenutku kada se pitanje proširenje zaista vratilo visoko na agendu. Naposletku, evropski zvaničnici konstantno ponavljaju da Srbija jeste važna zemlja i da bez njenog ulaska u EU nema dugoročne stabilnosti na Balkanu“, rekla je Popović.
Za kraj, upitana o zemljama u region i njihovom evropskom putu, te gde Srbija u tom smislu kaska za istim, Popović ukazuje da su i Crna Gora i Albanija pretekle Srbiju po tom pitanju. Kako dodaje, dva su razloga – interne reforme i politike poširenje izazvane ratom u Ukrajini.
„Podsećam da je Srbija bila pedvodnica na tom putu, i to pre samo nekoliko godina. Međutim, danas ta pomenuta društva izgledaju potpuno drugačije u odnosu na srpsko. Jer, u njima postoji kosenzus, bez obzira na njihovu komplikovanu unutrašnju političku situaciju, da su evropske integracije svima cilj. I u tom kontekstu su i Crna Gora i Albanija pre nekoliko godina zaista preduzele ključne korake kako bi se sam proces otkočio. I u oba slučaja taj korak je bio borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Naravno da EU očekuje još, ali su se te države barem pomakle sa mrtve tačke. A onda kada pogledate situaciju u Srbiji, mi ne da ne osnažujemo tela specijalizovana za borbu protiv korupcije, već postoji tendencija da ih ukidamo, što upravo vidimo na slučaju Tužilaštva za organizovani kriminal. I u tom smislu, Srbija sada značajno zaostaje za ove dve zemlje u procesu pristupanja EU“, zaključuje Popović.
M.B.
