Zbog medijske situacije u kojoj nalazimo, sociolog Dario Hajrić smatra da će biti potrebno određeno vreme da do svih građana dopre informacija da rektor Đokić uopšte postoji.
Ipak, svojim govorom sa terase Rektorata je, smatra sociolog, Đokić uspeo da dopre do „njegove buduće baze”, odnosno do građana koji aktivno prate situaciju i učestvuju u protestima.
Podsećamo, Uprava kriminalističke policije (UKP) upala je u zgradu Rektorata u utorak zbog, kako je navedeno, istrage smrti studentkinje kod Filozofskog fakulteta prošle nedelje. Nakon što su se građani i studenti iz protesta okupili ispred Rektorata, rektor Vladan Đokić im se obratio sa terase i uputio poruke vlastima, studentima, građanima i međunarodnoj zajednici.
„Reakcije koje sam video su vrlo pozitivne – ljudi se ne osvrću samo na poruke koje su upućene već i na iskazanu energiju. Đokić je ostavio utisak da je jedan od nas”, objašnjava sociolog.
Navodi da su Đokićeve poruke bile usmerene, ne samo na razum, već i na emocije građana i da su bile sročene tako da sa njima „može da se identifikuje svako ko želi da svrgne organizovanu kriminalnu grupu sa vlasti”.
On smatra da je to značajan korak ka tome da se Đokić otvori ka širim masama od univerzitetskih krugova.
U svom govoru iz rektorata, ali i u kasnijim medijskim istupima, rektor je u više navrata insistirao na tome da je najznačanije bilo što su studenti i građani došli da „brane Univerzitet”, a čak je i za svoju kandidaturu naglasio da će zavisiti od toga da li će je studenti tražiti.
Hajrić smatra da je to vraćanje fokusa na građane, „na nas same” – ključno jer nam, kako navodi, „vraća osećaj da naša stvarnost – barem delimično – zavisi i od nas samih”.
„U rukama obespravljenih, to je moćno oružje”, objašnjava sociolog.
Dodaje da se rektor trenutno nalazi pod ogromnim pritiskom i da je ohrabrujuće videti da nije podlegao iskušenju da sopstvene muke stavi u prvi plan.
„Iako simboličko, prepuštanje građanima da od njega zatraže kandidaturu je, takođe, deo tog antimesijanskog pristupa. Ako neko želi da vodi državu, dobro je da odmah iskaže svest o tome da političku moć treba da crpi od građana, a ne iz sopstvenih nerazrešenih kompleksa, jer takve već imamo”, zaključuje Hajrić.
On napominje da je, ipak, izgradnja imidža samo jedan od elemenata borbe.
„Mnogo značajnija je izgradnja logistike iza nje i proces pretvaranja protesta u pokret. Na tome predstoji još mnogo rada, iako već vidimo značajne pomake”, navodi Hajrić.
Koliko smo, tek sad, daleko od izbora?
U svom govoru u nedelju rektor Đokić je uputio apel i međunarodnoj zajednici da preduzme korake i zaštiti Univerzitet. Sociolog Dario Hajrić smatra da je to bilo ispravno, ali da se za konkretniju reakciju međunarodne zajednice moraju čekati izbori.
„Ispravno je što ih je uputio zato što međunarodna zajednica mora da nastavi da se distancira od organizovane kriminalne grupe na vlasti, ali ne očekujem neposredne reakcije. Njih će biti tek kada mogućnost promene vlasti postane bliska i realna, a za to moramo sačekati izbore”, objašnjava.
Pre zakonskog roka, smatra Hajrić, izbori će biti raspisani samo ukoliko vlast proceni da će moći da isfabrikuje okolnosti koje im idu naruku.
„Nakon što je bio prinuđen da još jedne lokalne izbore na jedvite jade preotme fizičkim nasiljem, novcem, medijskim odstrelom i kordonima, kršitelj ustava na mestu predsednika države je itekako svestan kakve rezultate može da očekuje na republičkim izborima”, navodi on.
Dodaje da će možda pokušati da nam ponudi „neku fantomsku spoljašnju pretnju ili novu fatamorganu o privrednom preporodu”.
„Vremena da izabere smokvin list za ogoljenu diktaturu mu lagano ponestaje”, zaključuje Hajrić.
D.S.
