Sutra u 10 časova u Specijalnom sudu počinje suđenje ministru kulture Nikoli Selakoviću, Slavici Jelači, Goranu Vasiću i Aleksandru Ivanoviću, zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja i falsifikovanjem službenih isprava naneli štetu kulturnom nasleđu Republike Srbije.
Tim povodom, Mašina razgovara sa Desimirom Tanovićem iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZZSK).
Što se suđenja tiče, Tanović ističe da je u Skupštini već mogla da se čuje Selakovićeva odbrana, kao i da ona nije zasnovana na istinitim činjenicama. Tek ćemo videti kako će tok suđenja da ide i koje će tu pitanja biti postavljena ministru, kakve će on odgovore dati i koji će svedoci biti pozvani, navodi Tanović.
Podsetimo, studentkinje i studenti pozvali su na protest ispred Specijalnog suda 4. februara od 9.30 časova, poručivši da ministar nije iznad zakona.
Po pitanju skidanja zaštite sa kulturnog dobra, slučaj Generalštab je presedan, smatra Tanović.
„U praksi službe zaštite skoro i da nemamo situaciju da se sa nekog kulturnog dobra skida zaštita, s obzirom na to da treba da se steknu uslovi da bi se nekom dobru skidala zaštita – da je to dobro trajno oštećeno, da je promenilo izgled i funkciju, ili da je nestalo. Tako da mi imamo situacije, kao što su naša kulturna baština na Kosovu i Metohiji, Hrvatskoj, Bosniji i Hercegovini, gde su se dešavala ratna dejstva, da su mnoga kulturna dobra oštećena, ali su ona kasnije konzervatorsko-restauratorskim postupkom vraćena u funkciju. Imamo najflagrantniji primer Starog mosta u Mostaru, koji je u potpunosti rekonstruisan, pa je čak i nakon te rekonstrukcije uvršten na Uneskovu listu svetske kulturne baštine“, kaže Tanović.
Postoji bojazan da će se služba zaštite ukinuti
Cela služba zaštite, a pre svega RZZSK trpe pritiske od strane države pretežno preko Ministarstva kulture, kaže Tanović.
U pitanju je ograničavanje sredstava, odbijanje saglasnosti za trošenje istih – tako da RZZSK ne može da organizuje i u potpunosti ispuni plan koji je bio usvojen za 2025. godinu. Sagovornik Mašine dodaje da je RZZSK morao da vrati veliki deo sredstava zbog nedobijanja saglasnosti od Ministarstva finansija za njihovo trošenje.
Kako sagovornik Mašine dodaje, zaposleni u RZZSK više nemaju direktan kontakt sa Ministarstvom kulture, što ranije nije bio slučaj – ali zato znaju šta ministar misli.
„Ministarstvo se nekako ućutalo, povuklo se i mi zaista ne znamo šta kolege u Ministarstvu misle, mi možemo samo da vidimo šta direktno ministar misli, a iz ovoga što smo videli u parlamentu, iz njegovog izlaganja, namere su da se služba zaštite reorganizuje, na koji način to još ovek ne znamo, i plašimo se da je namera da se služba zaštite možda i ukine, da se naprave neke kancelarije ili deskovi koji će se baviti samo administrativnim delom zaštite kulturnih dobara. To je ono čega se zaposleni trenutno pribojavaju“, navodi Tanović.
Posledice su nezamislive
Ukoliko se to i desi, Tanović za Mašinu kaže da bi posledice bile nemerljive.
„Kulturna baština je izuzetno važna za svaku zemlju pojedinačno i za nacionalno biće te države. Bez kulturne baštine mi zapravo ne postojimo, jer ne možemo da prenebregnemo činjenicu da se ratovi vode zbog kulturne baštine… da li je jedan kulturni korpus pripada jednom nacionalnom biću ili drugom nacionalnom biću“, ističe Tanović.
U tom kontekstu, kulturna baština je od krucijalne važnosti za bilo koji narod i za bilo koje nacionalno biće, smatra sagovornik Mašine.
„Ne možemo ni da pretpostavimo šta bi se desilo ukidanjem službe zaštite i koje bi to dugoročno reperkusije imalo. S obzirom da bi se ukidanjem službe zaštite ukinula i kontrola na teritorijama zaštićenih kulturnoistorijskih celina, to bi sigurno otvorilo vrata današnjim investitorima koje naša država veoma voli i ceni. Tako da možemo da zamislimo koji bi se tu desio i urbanistički haos i poništavanje kulturnog nasleđa i uopšte kulturne matrice koja postoji u Republici Srbiji“, zaključuje Tanović.
A.G.A.
