RTS prenosi da se današnja nesreća dogodila u 7:22 časova kada je 59-godišnji muškarac pao sa skele u rupu na gradilištu. Spasilačke ekipe su uspele da ga izvuku i prevezu u Urgentni klinički centar na lečenje, ali i dalje je u teškom stanju.
U ponedeljak je jedan radnik poginuo na licu mesta nakon što je pao sa visine od 25 metara kroz otvor za lift u stambeno-poslovnom kompleksu Soul 64 u Novom Beogradu. Što je još tragičnije, ovo nije prva nesreća na tom gradilištu.
Pre pet meseci, dogodio se sličan incident kada je 39-godišnji radnik Dragomir G. pao sa visine od oko 23 metra i zadobio teške povrede. Navodno je odbio da stavi zaštitni pojas, uz obrazloženje da će „brzo završiti posao.“
Skoro polovina stradalih na poslu dolazi iz građevinarstva
Građevinarstvo i dalje ostaje jedna od najopasnijih industrija za radnike, sa visokim stopama povreda i smrtnih slučajeva. Među glavnim uzrocima su nemar rukovodstva firmi i neuspeh države da sprovede bezbednosne propise. Dodatni faktori koji doprinose riziku uključuju vremenske uslove poput ekstremnih vrućina i jakog vetra.
„Građevinarstvo je delatnost koja po svom karakteru zahteva posebne obuke za bezbedan rad, ispravna sredstva za rad, ličnu i kolektivnu zaštitnu opremu, strogo poštovanje procedura prilikom izvođenja radova, kao i posebnu zdravstvenu sposobnost radnika. Ako pogledate godišnje izveštaje Inspektorata za rad, videćete da skoro polovina stradalih na radu dolazi upravo iz građevinarstva,“ objašnjava Saša Dimitrijević iz sindikata Nezavisnost, Granskog sindikata građevine, industrije građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede.
A što se tiče obaveza države – one su jasno propisane zakonima, ali se retko primenjuju u praksi.
„Propisi uglavnom detaljno i precizno regulišu bezbednost ne samo radnika, već i svih lica koja se zateknu na gradilištima, kao i onih koji mogu biti ugroženi samim tim što se nalaze u blizini gradilišta (prolaznici, ljudi u okolnim objektima i slično). Nažalost, ove mere se retko poštuju u celosti,“ kaže Mario Reljanović, stručnjak za radno pravo, o odgovornosti nadležnih aktera.
Do sada niko nije uhapšen niti priveden zbog pomenutih slučajeva.
„Činjenica da postoji visok stepen faktičke nekažnjivosti za ovakve propuste – čak i kada dođe do smrtnog ishoda – govori o tome da sistem ne funkcioniše ni u preventivnom ni u kaznenom smislu,“ ističe Reljanović.
Vreme nevremena
U protekloj nedelji, Srbija je iskusila sve – od ekstremnih vrućina koje izazivaju požare do oluja koje su lomile drveća i nosile krovove. Naši sagovornici naglašavaju da je važno razmotriti kakvu ulogu takvi uslovi igraju u ovim nesrećnim slučajevima.
„U takvim uslovima, poslodavac svojom organizacijom mora učiniti sve kako bi se što je više moguće smanjila izloženost radnika i, po potrebi, zaustavio radni proces kako bi se predupredili nemili događaji. Dugotrajna izloženost visokim ili niskim temperaturama definitivno dovodi do smanjenja fizičkih sposobnosti radnika i pada koncentracije, što svakako utiče na bezbednost na radu,“ kaže Dimitrijević.
Ukoliko ti uslovi nisu obezbeđeni, radnici imaju zakonsko pravo da odbiju obavljanje poslova, naglašava Dimitrijević. Međutim, pitanje je koliko njih uopšte zna za to pravo. Pogotovo ako nemaju sindikalnu zaštitu, male su šanse da su o tome obavešteni, ističe predstavnik Nezavisnosti.
„Nije nesreća, već sistemski zločin“
Politička platforma Solidarnost oštro je reagovala povodom smrtnog slučaja u ponedeljak, povezujući tu tragediju sa onom u Novom Sadu, kada je pala nadstrešnica.
„Nepridržavanje građevinskih propisa direktno je dovelo do ove velike tragedije u kojoj je život izgubilo 16 građana, a svakodnevno nepoštovanje regulativa o bezbednosti zaposlenih i kolektivnih ugovora o radu dovodi do čestih smrti radnika na gradilištima širom Srbije. Činjenica da je ovo već treći radnik koji je poginuo na istom gradilištu govori da ovo nije samo ‘nesrećni slučaj’, već sistemski zločin,“ poručuju.
A.M.
