Godinu dana neprekidnih protesta, što manjih, što većih, te masovni građanski bunt prema aktuelnom režimu gotovo da su nezamislivi bez jednog činilaca – studenata. Tragedija u Novom Sadu jeste bila pokretač opštenarodnog nezadovoljstva, ali su mladi ljudi služili kao amplifikator prvobitnog besa, zatim i nade u promene te osećaja zajedništva.
Godinu dana kasnije, u Srbiji više ništa nije isto. Od toga da su protesti protiv vlasti održavani tamo gde ih nikada nije ni bilo, preko starijih ljudi u malim mestima koji su zbog studentskih marševa ponovo dobili osećaj pripadnosti društvu, do toga da onaj koji nikada nije prezao od izbora – sada ne sme da raspiše iste.
Drugim rečima, društvena apatija, koja je nastala i mnogo pre 2012. godine i dolaska na vlast Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, počela je, ako išta više malo po malo, da nestaje.
Svaki pojedinac čini razliku
Ana Martinoli, redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, u razgovoru za Mašinu ocenjuje da je teško sveobuhvatno i racionalno sagledati rezultate i promene koje su se desile proteklih godinu dana, direktno kao posledica studentske borbe, blokada, marševa po Srbiji, skupova u desetinama gradova.
Kako kaže, nedostaje nam neophodna vremenska distanca, ali i posloženije emocije koje su, još uvek, podignute, jer procesi uveliko traju. Ipak, upravo u tome i vidi određeni napredak u društvu.
„Za mene je to, možda, i najvažniji rezultat, a to je svest o tome da promene ne mogu doći ’preko noći’, da je važno da budemo spremni na angažovanje, mobilizaciju i konkretne akcije i u narednom periodu. Sledeći rezultat je osećanje da svaka pojedinačna akcija, svako od nas, svojim delovanjem pravi razliku, da je svako od nas delić zajednice i da nema malih koraka ili aktivacija. Društvo koje je decenijama kontaminirano govorom mržnje, netrpeljivostima, agresijom, antagonizmima, u proteklih godinu dana je iz minuta u minut sanirano i negovano ljubavlju, solidarnošću, empatijom, hrabrošću i borbenošću“, smatra Martinoli.
Kako dodaje sagovornica Mašine, promenio se i odnos prema institucijama, odnosno smanjilo se osećanje distanciranosti, nedodirljivosti, a porasla je svest da su te institucije odgovorne građanima.
„Da građani imaju pravo da ih opomenu, kritikuju, zahtevaju i, konačno, sankcionišu kada ne rade u interesu javnosti, poput blokade RTS-a. Ako se fokusiram na svoje profesionalne oblasti, proteklih godinu dana pokazali su da mediji mogu biti ne samo pokretači – mislim, pre svega, na profile studenata u blokadi na društvenim mrežama i druge medijske projekte koji su živi u onlajn prostoru – već i aktivan, neposredan učesnik događaja. Studenti su pokazali da medijska kreativnost, inovativnost, prodornost nije u tradicionalnim kanalima, skupim licencama i prepoznatljivim brendovima, već je u rukama publike, građana, kada odluče da se aktiviraju i grupa aktivista i slobodnih novinara. Vratilo nam se poverenje u medijske sadržaje, vratila se u etar autentičnost izveštavanja, bogatstvo i direktnost živog programa, prenosa, glas građana sa ulica“, zaključuje Martinoli.
Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić za Mašinu dodaje da je studentski pokret snažno preobrazio ovo društvo i samo po sebi, a to je izuzetno važno.
„Traženje pravde znači zapravo zahtev za poštovanjem jednakosti svih pred zakonom i za ustavno i zakonsko ograničenje vlasti. Jedno od najvećih dostignuća jeste osećanje ravnopravnosti I solidarnosti studenata i mladih ljudi iz Novog Pazara. Važan korak ka preobraženju društvene promene u promenu političkog sistema učinili su takođe studenti, jer su zahtevali izbore kao mogućnost promene režima. Sve to je mnogo, zaista mnogo“, ukazuje Rakić Vodinelić.
Buđenje naroda
S druge strane, direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović za Mašinu objašnjava da je u prethodnih godinu dana društvo u Srbiji doživelo suštinsku promenu, pre svega zahvaljujući upravo studentima, a ksanije i svim ostalim građanima.
„Srpsko društvo je počelo sebe da sagledava na potpuno drugačiji način. Pre svega otpala je, ili je bar u velikoj meri smanjena, društvena apatija koja ga je karakterisala svih ovih godina, posebno od 2012. S druge strane, javio se osećaj nade i optimizma, pre svega u smislu da je društvo poverovalo da može doći do promena. U tom smsilu, kada definišemo prethodnih godinu dana, po meni je to sukob organizovanog društva i otete države. Jednostavno, društvo je zaključilo da ima smisla boriti se, da ima smisla pružiti otpor autoritarnoj vlasti i da ima smisla preuzeti svoju sudbinu u sopstvene ruke“, smatra Popović.
Sagovornik Mašine takođe dodaje da je za takvu ozbiljnu društvenu pomjenu potrebna ogromna energija te da su mladi ljudi upravo i tome doprineli.
„Svedocimo smo već godinu dana građanskoj upornosti, kreativnosti i energije, koje je sve vreme vrlo jasno vrednosno zasnovano. Bez nasilja, zahteva se pravda i sloboda, traže se bazične vrednosti. I sve navedeno je omogućilo našem društvu da se pokrene i da poveruje u promene“, rekao je Popović.
Kada su u pitanju promene na političkom spektru, odnosno ringu u Srbiji, Popović napominje da su se dogodile dve bitne promene.
„Po prvi put, posle 12 godina, se na drugom polu, ovom anti-autokratskom iliti demokratskom, pojavila organizovana snaga, neko ko nije samo protiv nego i konkretno radi nešto po njom pitanju. Zato je Vučić doveden u situaciju da po prvi put ne sme na izbore, jer po prvi put ima ozbiljnu alternativu nasprem sebe. Odnosno, po prvi put postoji mogućnost da se stvori referendumska atmosfera, a to za njega predstavlja opasnost“, ukazuje Popović.
A druga važna stvar, kako za kraj dodaje sagovornik Mašine, je taj da je ovaj protest ogolio stepen razorenosti političke scene u Srbiji.
„Mislim da su svi konačno uvideli koliko je Srbija vraćena u neku predpolitičku fazu, odnosno u rudimentarno stanje“, zaključuje Popović.
Nema nazad
Nemanja Radonjić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za Mašinu ocenjuje da novembar 2024. i novembar 2025. jesu i biće posmatrani kao da su meseci koje kalendarski razdvaja samo godinu dana, ali koji suštinski predstavljaju dva različita perioda u istoriji moderne Srbije.
„’Zima nezadovoljstva’ studentskog pokreta probudila je i pobudila početke temeljne promene najpre u centrima slobode, fakultetima, koji su postali oslobođeni prostori odakle je duh slobode i demokratije počeo da emanira i da osvaja zemlju. Nasuprot okoštalom sistemu koji čini kako represivni državno-partijski aparat, tako i društvo čije su temeljne vrednosti postale zamagljene na evropskoj polu-periferiji u doba poznog kapitalizma, proširio se jedan društveni pokret koji je zahvatio sve krajeve zemlje“, smatra Radonjić.
Kako kaže, stvarajući društvo u malom, studenti su tokom godinu dana svojom organizacijom, borbom i „življenjem vrednosti“ koji zastupaju započeli preko potreban proces promene i preispitivanja svega što je u Srbiji dugo uzimano skoro zdravo za gotovo.
„Ovo se odnosi na makronivo, od nepoštovanja i neprimenjivanja Ustava od strane vlastodržaca, te sistemske korupcije, do mikronivoa odnosa u lokalnim zajednicama, na poslu i u porodici. Predočili su svim građanima mogućnost i potencijal promene. Mikrokosmosi koji su bili fakulteti, počevši od FDU, potom su se prelili na ulice i preko manjih i većih protesta, ’sazvežđa’ Autokomande i Slavije, ’hodočašća’ do Novog Sada, Kragujevca, Niša i Novog Pazara postepeno su uključili sve delove društva, uverili veliki deo građana da postoji agensnost i da je potencijal za promenu u njihovim rukama“, objašnjava Radonjić, te dodaje da je ova promena, što nije manje bitno, uključila i promenu slike Srbije u svetu.
Za kraj, sagovornik Mašine smatra da je jednogodišnje iskustvo borbe i transformacije već stvorilo jedno društvo koje će naći državni okvir za svoja htenja, a koja jesu pravna država, funkcionalne institucije, politička i pravna odgovornost. Naposletku, kako dodaje, već je promenjeno i medijsko i političko nebo Srbije.
„’Bottom up’ proces promene možda deluje sporo, ali njegov uspeh se ne može poreći, jer stvara čvrste temelje za svetlu budućnost Srbije. Svi veliki istorijski primeri, poput Francuske revolucije, govore nam da u procesima krupne društvene promene, a ova promena povezana je sa globalnom generacijskom pobunom, ima svoje talase, mane, odjeke i pendulum represije i promene. Atomizacija društva i otuđenje pojedinaca, koje je režim vešto upotrebljavao da nas učini apatičnim i nemoćnim, za taj otrov pronađen je lek. Svako od nas je kroz taj proces lične i kolektivne transformacije tokom ove godine stvorio i pojačao svoju zajednicu, bilo da pod njom podrazumevamo krug saboraca, univerzitet, zbor ili čitav pokret. Neprestana borba i prekaljene grupe boraca koji već godinu dana aktivno i svakodnevno donose promenu garant su da nema nazad“, zaključuje Radonjić.
M.B.
