Politikolog Vujo Ilić, kao predstavnik civilnog društva, izabran je za prvog predsednika Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska.
Uz Ilića, odabrana su još dva predsedavajuća člana – Nebojša Spasojević ispred opoziconih stranaka i Bojana Vraneš ispred parlamentarne većine. Oni će se smenjivati na svaka tri meseca, a po zakonu je prvi predsednik morao biti predstavnik civilnog društva.
Na tvrdnje predsednice Skupštine Ane Brnabić da će se ovim pokazati da je birački spisak proverljiv i najažurniji do sada, Ilić, koji je u Komisiji ispred organizacije Crta, navodi da ne misli da je sve u redu sa biračkim spiskom i da je na Komisiji da to utvrdi.
„Mislim da je posao Komisije da utvrdi da li je nešto u redu ili nije u redu i da identifikuje slabe tačke i problematična mesta u čitavom sistemu oko biračkog spiska”.
Istog je stava i član Komisije iz redova opozicije Zdravko Janković iz Zeleno-levog fronta.
„Da je sve u redu sa biračkim spiskom, mi ne bismo ni morali da se sastavimo i uopšte Komisija ne bi morala da postoji posle 26 godina demokratije u Srbiji”, navodi on i dodaje da se sada bave stvarima kojima su se bavili pre 25 godina, kad su rušili Miloševića, što, kako kaže, treba da bude nauk da demokratija ne sme da se zapusti.
Ilić dodaje da je Komisija je, po njemu, trebalo da bude formirana odavno, jer i problemi sa biračkim spiskom odavno postoje.
Šta se očekuje od rada Komisije?
„Ono što mi hoćemo da uradimo jeste da temeljno pretresemo ceo taj birački spisak. To je naša ideja”, navodi Janković iz ZLF-a. On kaže da pristup biračkom spisku treba da bude što je moguće više automatizovan i nezavistan od ljudskog faktora, a da je Ana Brnabić danas priznala da to nije slučaj sa, recimo, brisanjem preminulih iz biračkog spiska.
Upitana o ažurnosti biračkog spiska kada su u pitanju preminule osobe, što je jedna od čestih kritika biračkog spiska, Brnabić je istakla da ona, ni kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave ni kao predsednica Vlade nije uspela da reši taj problem jer je neophodno da se automatizuje unošenje podataka u matičnu knjigu preminulih i brisanje iz biračkog spiska, za šta su potrebne zakonske izmene, što Komisija može da predloži.
„Vi ako imate zapušten ukupan spisak ljudi koji uopšte mogu da glasaju i po kom osnovu glasaju, vi onda imate i zapuštene rezultate, bez obzira na druge stvari”, navodi Janković i dodaje da je u interesu i opozicije i vlasti, koja će, kako kaže, pre ili kasnije postati opozicija, da to ipak bude sređeno.
„Mislim da Zakon daje ovlašćenja Komisiji da se zapravo temeljno, sveobuhvatno bavi revizijom biračkog spiska, a da će to na kraju krajeva zavisiti ne samo od članova Komisije, već i od toga kako će nadležni organi postupati u skladu sa informacijama koje budu dolazile sa strane Komisije”, kaže politikolog Vujo Ilić.
Da li su moguće opstrukcije?
Odluke će se na sednicama Komisije donositi dvotrećinskom većinom, što znači da će njihovo usvajanje biti neophodno sedam od deset glasova, uz to da će biti potrebno da za odluku glasaju bar dva člana iz svake od tri prisutne grupacije – vlasti, opozicije i civilnog društva.
Ilić navodi da je današnji sastanak bio konstitutivni sastanak, a da će se u nastavku, u sledećih mesec dana, razgovarati o glavnim temama, a to su usvajanje poslovnika, plana rada i metodologije.
Naredna sednica Komisije zakazana je za 9. februar, a na njoj će biti usvojen poslovnik o radu Komisije i radni i finansijski plan.
„I onda ćemo zapravo videti na kojim su pozicijama članovi Komisije. Dakle, vrlo je važna stvar da se usaglasimo oko toga šta će biti predmet rada i kako će se raditi. To će biti prvi testovi Komisije, da li postoji volja da se sprovodi temeljna revizija ili ne”, zaključuje Ilić.
On dodaje da će on lično dati sve od sebe da se ovlašćenja koja Komisija ima ispune i da se revizija sprovede, ali da je u pitanju telo koje se sastoji od deset članova i da jedan član može mnogo, ali i ne može ništa sam.
„Ovo postavljamo pre svega kao priliku koja može da se iskoristi, a može i da se propusti. Sve zavisi od članova Komisije, na koji način budu pristupili tom poslu, i od državnih organa i kako će oni postupati”, zaključuje Ilić.
Janković navodi da vlast sa svojih pet članova komisije može da opstruiše donošenje odluka jer je za svaku odluku potrebno sedam glasova.
„Ukoliko vlast nešto neće da prođe, oni imaju mehanizam potpune opstrukcije i onda ćemo znati da oni neće da se to završi”, kaže on.
Sednica prošla korektno, ali to nije garancija otvorenih namera vlasti
Predsednica Skupštine Ana Brnabić, koja je sazvala ovu sednicu, izjavila je nakon nje da nije u pitanju političko, već stručno telo i da je tačnost biračkog spiska jedna od osnovnih stvari koja garantuje poverenje u izborni proces. Ona je dodala da je sednica prošla korektno.
Janković navodi da je sednica, kako kaže, bila normalna i onako kako to treba da izgleda u parlamentima, a ne, navodi, onako kako Ana Brnabić vodi Skupštinu Srbije. Dodaje da je to bilo tako zahvaljujući volji opozicione strane da birački spisak bude ažuriran, precizan i da oslikava pravo stanje stvari na terenu.
Nije, tvrdi Janković, ubeđen u otvorene namere kolega iz vladajućih struktura jer smatra da su, da je bilo volje, do sada mogli da urede birački spisak.
Ipak, veruje da je postignut ozbiljan napredak usvajanjem izmena Zakona o biračkom spisku i uspostavljanja Komisije za reviziju.
„To je posledica pritiska opozicije u parlamentu i Evropske unije, koja traži da se poštuju preporuke ODIHR-a. Na to je Srpska napredna stranka morala da pristane”, zaključuje Janković.
Krajem prošle godine, u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), izmenjen je Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, a izmenama je predviđeno i formiranje Komisije za reviziju biračkog spiska.
Krajem januara izabrani su članovi i zamenici Komisije za reviziju biračkog spiska, a čine je predstavnici poslaničkih klubova vlasti, opozicije i predstavnici organizacija civilnog društva. Predstavnici vlasti imaju pet članova Komisije, opozicija tri i civilni sektor dva člana.
Spisak članova i zamenika Komisije za reviziju biračkog spiska:
- SNS Srđan Smiljanić, zamenik Vladimir Dimitrijević
- SPS Mladen Mladenović, zamenik Zoran Militarov
- PUPS Vladimir Pudar, zamenik Nikola Radonjić
- SVM Goran Vujičić, zamenik Bela Butaš
- SDPS Bojana Vraneš, zamenik Zoran Dizdarević
- NPS-Novo lice Nebojša Spasojević, zamenik Dejan Stevanović
- SSP Ana Gođevac, zamenik Marko Dimić
- ZLF Ognjen Rašuo, zamenik Zdravko Janković
- CESID Emilija Orestijević, zamenik Ivo Čolović,
- CRTA Vujo Ilić, zamenik Vladimir Erceg
D.S.
