O odluci, Sud je naveo da je time što je zakonodavac jednoj grupi preduzetnika (apoteke, poslastičarnice, pekare, kiosci za štampu, suvenirnice, cvećare, prodavnice za pogrebnu opremu, prodavnice za zaštitu bilja, benzinske stanice, pijace itd.) dozvolio da radi, a drugoj ne, jednu grupu privrednika doveo u neravnopravan položaj u odnosu na drugu.
Činjenica je da je primena zakona bila nejednaka prema pojedinim grupama, ali postoji suprotno rešenje od onog koje je Ustavni sud primenio, to jest da se zakon proširi umesto da se poništi. U raznim evropskim zemljama, poput Nemačke i Austrije, svi trgovinski objekti su primorani da ne rade nedeljom. Postoji nekoliko dozvoljenih izuzetaka, poput preduzeća u železničkim stanicama i na aerodromima, ili prodavnica manjih od 80 kvadrata. Ovim obimom zakon pruža, umesto da uskraćuje, radna prava.
Zakon o skraćenju radnog vremena za radnike u trgovinskom sektoru, odnosno zabrani rada nedeljenom uveden je 2019. godine u Crnoj Gori, kada je debata o ovom progresivnom zahtevu bila vidljivija u regionu. Podsetimo, Mašina je dosta pisala na ovu temu i o tome zašto je skraćenje radnog vremena poželjno.
Kraće radno vreme ostavlja radnicima više mogućnosti za život van posla. Ljudi bi imali više vremena da se posvete svojim porodicama i prijateljima, više bi odmarali i imali više vremena za slobodne aktivnosti, od rekreacije do kulture ili političkog rada. U krajnjem slučaju, ostalo bi više vremena za obavljanje svakodnevnih privatnih obaveza, od kupovine do sređivanja lokalnog igrališta. Skraćivanje radnog vremena može doprineti i smanjenju nejednakosti između muškaraca i žena u pogledu obavljanja kućnih poslova, kao i nege i brige o deci i starima.
Odluka Ustavnog suda Crne Gore, osim što je poražavajuća za dobrobit radnika i radnica, ukazuje i na koren problema u kapitalističkom društvu. Čak i ustupci koje radnici dobiju kroz borbe i upornost mogu biti uskraćeni u bilo kom trenutku. Razlog za to jeste što je kapitalistička država, koliko god da plasira progresivnu retoriku, na kraju dana ipak ustrojena tako da pogoduje interesima poslodavaca.
Ukidanjem neradne nedelje Crna Gora nije rešila problem nejednakosti, već ga je produbila u ime tržišta i profita.
A.M.
