Udruženje naglašava da je Srbija godinama među prvima u Evropi po broju prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha, kao i prva u Evropi po smrtnosti od raka pluća uzrokovanog zagađenjem, prema podacima SZO.
Jedan od oblika ovog zagađenja je korišćenje otpadnog ulja kao energenta, što direktno oslobađa kancerogene materije u vazduh. Ova praksa najčešće se vidi u manjim gradovima i prigradskim naseljima zbog siromaštva. „To je tiha ekološka katastrofa koja traje decenijama, a mi i dalje nemamo sistem koji je u stanju da je spreči”, ističe Udruženje autoservisi Srbije.
Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja autoservisi Srbije, objašnjava da su svi predlozi udruženja bili zasnovani na praksi Evropske unije i država regiona koje su uspele da spreče ili smanje količine otpadnog ulja, antifriza i ostalog opasnog otpada.
„Jedan od ključnih predloga Udruženja bio je uvođenje kategorije ’malih generatora opasnog otpada’, odnosno olakšanog režima za male servise koji ne proizvode, već samo preuzimaju otpad koji nastaje upotrebom vozila. Međutim, ovaj predlog je odbijen uz obrazloženje da su autoservisi ’proizvođači otpada’“, piše u saopštenju.
Đurišić ocenjuje da ova tvrdnja nije tačna. „Kada nam vozilo stigne, mi otpad samo razdvajamo, skladištimo i predajemo ovlašćenim operaterima, i to ako imamo sreće da neko uopšte želi da ga preuzme od nas, jer smo ’mali i neisplativi’… Zbog pogrešnog poimanja termina ’proizvođač’, na nas padaju obaveze i troškovi koji ne bi trebalo da budu naši“, kaže menadžerka. Ovakav pristup zakona, kako pojašnjava, tera manje majstore da rade na crno.
Drugi predlog udruženja odnosio se na ograničenje prodaje motornih ulja, akumulatora, filtera i antifriza fizičkim licima kako bi se sprečila proizvodnja opasnog otpada van sistemskih tokova. „Zakon ne može da ograniči poslovanje privrednih subjekata“, izjavilo je Ministarstvo kao objašnjenje odbijanja predloga.
Udruženje dodaje da je odbijanjem predloga budžet Srbije propustio dodatni prihod od 30 do 50 miliona evra kroz poreze i doprinose od 4.500 do 6.000 nelegalnih radionica, prema njihovim procenama. „Država bi dobila kontrolu nad tim tokovima, a neformalni sektor bi se postepeno smanjio jer bi nelegalni servisi izgubili mogućnost da legalno kupuju ulja i delove bez registracije“, navodi Udruženje.
Udruženje zaključuje da je ključni problem nepostojanje Zelenog fonda u Srbiji, jer bez njega ne postoji izvor finansiranja. „Onda trošak završava na pogrešnom mestu, na kraju lanca, na malim privrednicima. To mnoge tera na rad na crno i dodatno pogoršava pitanje opasnog otpada“, poručuje Đurišić.
Krajem oktobra Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije objavilo je javni poziv za učešće u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o upravljanju otpadom, koji se bavi smanjenjem nastajanja otpada, reciklažom i korišćenjem otpada kao izvora energije. Javna rasprava trajala je do 12. novembra 2025. godine.
A.M.
