Da li će predsednički izbori ponuditi nekakvu alternativu? Ako je i bilo dilema oko ovog pitanja, razvejao ih je već sam početak kampanja za izbore koji još nisu ni raspisani. Opozicioni kandidati svoje predloge svode na prepakivanje stare priče o manjem zlu – što samo prikriva nedostatak stvarnih alternativnih predloga.
Nakon sveopšteg iznenađenja i neverice, svima ostaje samo da prihvate rezultat predsedničkih izbora u Americi – Donald Tramp je pobedio. Ovakav ishod i novi predsednik u Beloj kući samo je novi nivo surove realnosti liberalne demokratije u kojoj elite ojačavaju mehanizme kontrole nad političkim i ekonomskim sistemima.
Dugo očekivani ekspoze nedavno je konačno predstavljen javnosti nagon čega je nova vlada formirana. Srbiju do 2020. premijer vidi kao najbrže rastuću zemlju na evropskom kontinentu. Međutim, očiglednim zaoštravanjem neoliberalnih reformi, daljim smanjivanjem radničkih prava, nastavkom privatizacionih procesa i sve manje dostupnim obrazovnim i zdravstvenim sistemom, taj „rast“ je rezervisan samo za malobrojne.
Glasanje je završeno. Velika demokratska utakmica je odigrana a rezultat je očekivan. Deo redakcije Mašine dopunjen saradnicima, je ispratio izbornu noć i pokušao da izvuče neke zaključke iz dubina dosade kojoj smo prisustvovali.
Kao po pravilu i pred kraj ove izborne kampanje u javnosti su se pojavili panični „zdravi razumi“ zabrinuti da naši glasovi slučajno ne odu kakvom „zlu“. Ovaj vapaj „građanske” Srbije prećutkuje da je „zlo“ kontinuitet elita koje se smenjuju na vlasti – od predvodnika ratova, privatizacija, kreditnog pozajmljivanja, pa do novih ciklusa „reformi“ i štednji.
Iako traje već mesecima, izborna kampanja je tek pre nekoliko dana i zvanično počela gostovanjem premijera Vučića u emisiji Upitnik na RTS-u. Zatim je i svojim potpisom predsednik Nikolić još zvaničnije raspisao vanredne parlamentarne izbore 2016. godine.
Socijalni pokreti i organizacije u Španiji koji se bore protiv deložacija kreditno zaduženih stanovnika uspeli su poslednjih godina da angažuju veliki deo populacije ove zemlje. Uprkos uspesima u odbrani velikog broja ugroženih, aktivistički rad nije dovoljan za sistemske reforme. Skorašnji izbori u Španiji bi mogli pokazati da li postoje političke snage koje bi u saradnji sa novim društvenim pokretima donele te promene.
Vanredni parlamentarni izbori u Grčkoj izazivaju veliku pažnju javnosti, ne samo u Grčkoj već i u celoj Evropi. Ekonomske i političke elite ponovo vide “bauk koji kruži Evropom”, a za njih je taj bauk Siriza, koja bi prema predviđanjima mogla da formira prvu radikalno levu vladu u jednoj Evropskoj zemlji u poslednjih 30 godina. Iako strahuju od njene pobede, evropske elite već imaju pripremljen niz kontranapada kako bi sprečili takav scenario. Sa druge strane, levi pokreti iz čitave Evrope ulažu velike nade u potencijalni uspeh Sirize.
Redžep Tajip Erdogan osvojio je mandat za predsednika Turske. Ipak, nova leva partija može biti glavna vest sa ovih izbora.
