Tokom studentske akcije „Raspiši pobedu“ u nedelju, 28. decembra, skupljeno je 393.045 potpisa za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Psihološkinja i docentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Ivana Jakšić, smatra da su psihološko-motivacioni efekti ove akcije brojni.
Kako se navodi u analizi Jakšić koju je objavila na društvenoj mreži Instagram, socijalnopsihološka istraživanja pokazuju da preduzimanje malih koraka povećava spremnost ljudi da se kasnije upuste u zahtevnije i značajnije akcije. U tom smislu, smatra Jakšić, potpisi podrške mogu predstavljati prvi korak koji se vremenom pretače u aktivnije učešće u pripremi i sprovođenju slobodnih izbora.
„Identifikacija sa političkim grupama predstavlja jedan od ključnih prediktora kasnijeg glasanja. Davanjem potpisa podrške, pojedinci se u izvesnoj meri simbolički ,učlanjuju’ u pokret i započinju ili intenziviraju proces identifikacije sa njim“, navodi Jakšić.
Bandwagon efekat
Kako psihološkinja i docentkinja na FPN-u ističe, političke borbe su, u velikoj meri, borbe utisaka o tome ko uživa širu društvenu podršku. Na osnovu procene čija politika ima veći oslonac, ljudi odlučuju o sopstvenom stepenu angažmana.
„Kada verujemo da je ideja kojoj se protivimo široko podržana, skloni smo povlačenju i distanci. Nasuprot tome, kada procenjujemo da je borba tesna ili da postoji značajna podrška za ideju koju zagovaramo, postajemo spremniji da se uključimo. Ovaj obrazac ponašanja opisuje se kao bandwagon efekat ili ,skakanje na pobednički voz’ i tesno je povezan sa percepcijom političke efikasnosti: ukoliko smatramo da imamo realne šanse za pobedu i dovoljno istomišljenika, veća je verovatnoća da ćemo se politički angažovati“, navodi Jakšić.
Režim je, smatra Jakšić, dugo opstajao i zahvaljujući percepciji da uživa veoma široku podršku, iako su svakodnevna iskustva često dovodila tu predstavu u pitanje.
„U socijalnoj psihologiji se pojava u kojoj sistematski pogrešno procenjujemo rasprostranjenost određenih stavova i u skladu s tim prilagođavamo sopstveno ponašanje naziva pluralističko neznanje. Studentski pokret je, u tom smislu, značajno doprineo skidanju vela pluralističkog neznanja“, zaključuje Jakšić.
Kako je za Mašinu ranije naveo naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, Dejan Bursać, studentska akcija može predstavljati jednu vrstu pritiska na vlast, a pogotovo na njene glasače.
„Ti glasači su već poprilično potrešeni i nesigurni celom ovom situacijom u zemlji. Jednostavno, kontinuirani protesti te Vučićevo odbijanje da raspiše izbore njima uliva dodatnu nesigurnost i nepoverenje prema onome što im priča SNS. I ukoliko se zaista skupi jedan ogroman broj potpisa za kratko vreme i ukoliko se pokaže da jedan veliki deo građana hoće promene, to će biti dodatni problem za režim u tom pokušaju da učvrste sopstvenu podršku“, zaključuje sagovornik Mašine.
Svođenje računa
„Ljudi imaju sklonost da na kraju kalendarske godine ,svode račune’. Dok većina ozbiljnih antirežimskih političkih analitičara ovu godinu završava ističući brojna dostignuća i pobede studentsko-građanskog pokreta, među širom javnošću se tokom poslednjih nedelja širio osećaj zamora i defetizma. Odakle potiče ovaj nesklad?“, pita Jakšić.
Politički analitičari, po pravilu, raspolažu solidnim znanjem iz socijalne psihologije i svesni su da se jednom formirane političke preferencije i identifikacije teško i sporo menjaju, smatra psihološkinja i docentkinja na FPN-u.
Za razliku od toga, Jakšić ističe da su laici manje osetljivi na tektonske promene u javnom mnjenju i skloniji su da očekuju neposredne, vidljive i opipljive pomake.
„Upravo zato je poslednja studentska akcija došla u pravom trenutku da, pred kraj godine, podigne moral i omogući da se bilans ipak svede sa pozitivnim predznakom, nadom i osećanjem postignuća“, navodi Jakšić.
Na kraju svoje analize, Jakšić navodi i da je akcija „Raspisujemo pobedu zajedno“ imala snažan politički emancipatorski karakter.
„Ona doprinosi normalizaciji političke participacije kroz jednostavan, legitiman i nenasilan čin pružanja potpisa podrške. Time se politika vraća u sferu svakodnevnog građanskog delovanja, podsećajući da je učešće u političkom životu i pravo i odgovornost svih“, zaključuje Jakšić.
A.G.A.
