Prolazeći Prokopom, građevinski inženjer Edin Drljo fotografisao je kako radnici „zamazuju“ pukotine, odnosno popunjavaju ih malterom ili lepkom, tako da ih putnici spolja neće primećivati, ali će problem i dalje postojati, iako će biti „sakriven“ od prolaznika, prenosi Nova ekonomija.
Čelnici iz struke, a i državni zvaničnici i vodeći ljudi Infrastrukture železnice Srbije, koja je nadležna za železničku stanicu Prokop, ćute o prepravkama koje se izvode na projektu koji je od „nacionalnog značaja“, piše Nova ekonomija. Ipak, prema saznanjima ovog medija iz dokumenata objavljenih na portalu javnih nabavki, može se nazreti veličina problema ali i namere nadležnih kako da ih reše.
Na peronskim gredama stanice Prokop na sredinama raspona uočeno je da je došlo do pojave prslina u donjoj zoni. Na osnovu ispitivanja koje uradio institut „IMS“ (Institut za ispitivanje materijala) iz Beograda, zaključeno je da je armatura u tim gredama manja od prethodnim projektom dostavljene.
„Koliko sam čuo oni bi da urade stubove na sredini raspona, što je radikalan rez i zahteva bušenje šipova i druge radove. Ako je malo falilo armature oni su mogli da urade obloge, ali očigledno to nije bilo dovoljno. To je veliki problem. Ono što meni smeta je što oni dozvoljavaju da 550 ljudi boravi u zgradi koja je direktno iznad toga. Zgrada praktično stoji na ta dva stuba i ako oni otkažu, zgrada će pasti. Dali su i jednu kontradiktornu izjavu da bezbednost nije ugrožena, ali da moraju da saniraju. Objekat ili zadovoljava zakonske propisane standarde ili ne. Ako ne, zašto? Jer ovo je radikalan zahvat“, kaže Drljo za Novu ekonomiju.
Tender koji se odnosi na ojačanje peronskih greda biće otvoren do 14. avgusta, a Infrastruktura je još u aprilu dobila odobrenje i za radove na sanaciji dva stuba, koji se nalaze u okviru podzemnog dela Prokopa, ranije je objavio Forbs.
„Luksuz koji ne možemo da platimo“
Prema rečima Drlja, svi ovi radovi značajno i poskupljuju sam projekat. Kako Nova ekonomija piše, i drugi iz struke su ranije upozoravali da je opterećenje veliko i da toliko objekata nije predviđeno da se nađe na ploči koja nosi sve te zgrade.
Iznenadna i značajna poskupljenja projekata nisu nešto što vidimo prvi put.
Podsetimo na saopštenje studenata Saobraćajnog fakulteta u kome su analizirali prugu Beograd-Subotica, nazvavši je najvećom železničkom prevarom u Srbiji. Studentkinje i studenti su objasnili kako su troškovi skočili za 40 odsto – cena jednog voza skočila je sa šest, na čak dvadeset jedan milion evra, a troškovi održavanja pruge i vozova sko za dodatnih 50 odsto.
„Uzeli smo luksuz koji ne možemo da platimo. Nemamo ni ljudske ni finansijske kapacitete da održavamo ovu infrastrukturu. U zemlji u kojoj sistem ne radi, mi smo kupili lambordžini, a kuća nam nema ni fasadu ni vodu“, saopštili su studenti Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.
A.G.A.
