Predstavnik stambene zajednice koja je instalirala solarnu elektranu na jednoj zgradi na Novom Beogradu, Rastislav Kragić, govorio je u novoj epizodi podkasta „Elektrifikacija 2.0“ u produkciji CUŽS.
„Prvi problem, koji je možda i najizazovniji, bio je ubediti komšije da to zaista želimo“, rekao je Kragić, dodajući da je za postavljanje solarne elektrane potreban pristanak dve trećine stanara.
Kako se navodi u saopštenju, oni su započeli projekat pre oko dve godine, a sedam stanara je odlučilo da investira, i prošle godine je na toj četvorospratnoj zgradi postavljena solarna elektrana kapaciteta 15kW. Svaki investitor će iz elektrane dobijati po nešto više od 2kW, dok će ostalih 300 vati biti poklonjeno za zajedničku potrošnju struje u dva ulaza zgrade.
Kragić je u podkastu rekao da je u njihovom slučaju povoljna okolnost bila to što su na konkursu dobili subvenciju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), čiji je cilj bio upravo da se uradi demonstracioni projekat, imajući u vidu da nema dovoljno stambenih zajednica prozjumera, kako bi se videlo gde su problemi i da se napravi model po kojem bi i druge stambene zajednice mogle da investiraju u solarne elektrane.
Subvencijom je pokriveno 60 odsto troškova, dok je sedam stanara investitora obezbedilo ostatak sredstava, odnosno po 1.000 evra.
Kako se navodi u saopštenju, analizom potrošnje električne energije i godišnjih troškova stanara, zaključuje se da se investicija isplati u onim domaćinstvima čiji su računi za struju veći od 5.000 dinara.
„Tih mojih 2kW proizvodi struju za mene i imaću uštedu oko 200 evra na godišnjem nivou, što znači za pet godina očekujem da mi se ta investicija vrati. Najavljeno poskupljenje struje će imati pozitivan efekat i brže će se isplatiti investicija. Nakon tih pet godina sve što ta solarna elektrana proizvodi biće čist benefit bez nekih velikih troškova“, rekao je Kragić.
Kragić je dodao da se sa manjim računima za struju značajno produžava period povraćaja investicije i da cilj nije da solarna elektrana u potpunosti zameni potrošnju električne energije, već da obezbedi optimalnu uštedu, tako da se uštedi 30 odsto na godišnjem nivou.
CUŽS je saopštio da je primena ovakvog rešenja gde građani kolektivno učestvuju u proizvodnji električne energije u stambenim zgradama od izuzetnog značaja za rešavanje sve većih potreba za električnom energijom, imajući u vidu da u Srbiji ima oko 55.000 registrovanih stambenih zajednica.
„Ovaj projekat solarne elektrane će zasigurno poslužiti svim ovim stambenim zajednicama da pronađu inspiraciju, ali i konkretne korake, kako da i oni postanu ‘solarna stambena zajednica’. Na ovaj način se i dodatno smanjuje cena električne energije za sve koji učestvuju u raspodeli, i ovo predstavlja jedan od najboljih načina da se električna energija proizvodi i troši lokalno, što doprinosi i rasterećenju i olakšavanju rada celokupnog elektroenergetskog sistema“, navodi se u saopštenju.
A.T.
