„Poslednjih godina Srbija postaje važna destinacija za strane radnike i radnice, posebno iz Azije, sa Bliskog istoka i Istočne Evrope, usled nedostatka domaće radne snage u sektorima građevinarstva, poljoprivrede i slično. Pored povećanog rizika od kršenja ljudskih prava, ovaj trend prati i povreda radnih prava zaposlenih“, ističe se u uvodu publikacije.
Trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije predstavlja ozbiljan oblik kršenja ljudskih prava sa značajnim posledicama po strane radnike, ranjive grupe i građane Srbije. Ustav Republike Srbije (čl. 26) zabranjuje ropstvo, dovođenje u položaj sličan ropstvu i prinudni rad.
Prema Migracionom profilu Republike Srbije, broj izdatih radnih dozvola stranim državljanima sa odobrenim privremenim boravkom u Republici Srbiji tokom 2024. godine iznosio je 17.001. Kao i prošle godine, ali u manjem procentu, najviše stranih radnika dolazi iz Kine, Rusije, Indije i Turske.
Put od povrede radnih prava do eksploatacije je često kratak
Pored dokumentovanih studija slučaja, ASTRA je u periodu april-avgust 2025. godine sprovela dodatno istraživanje kroz intervjue sa 20 stranih radnika i radnica zaposlenih u Srbiji, kao i kontinuiranu razmenu iskustava sa profesionalcima koji se u praksi svakodnevno susreću sa ovim pitanjima. Ovi izvori potvrdili su i proširili nalaze iz studija slučaja, dajući širu sliku o obrascima eksploatacije i institucionalnim prazninama.
Većina intervjuisanih radnika navela je da stvarni uslovi rada značajno odstupaju od onoga što je bilo ugovoreno: čak 75% ispitanika izjavilo je da su radili znatno duže od predviđenog, a 70% nije primilo celu zaradu.
Više od polovine njih ocenilo je da je obezbeđeni smeštaj bio neuslovan, a 60% je prijavilo diskriminaciju od strane poslodavaca.
Čak tri četvrtine učesnika (75%) doživelo je neki oblik nasilja – najčešće psihološko, ali i fizičko i seksualno.
I pored straha od poslodavca, samo nešto malo manje od polovine radnika i radnica – 45%, izjasnili su se da su se obratili institucijama za pomoć. Podrška institucija je po rečima radnika u njihovom slučaju izostala.
Institucije bez odgovora, poslodavci bez rizika
Kako se u publikaciji navodi, pojedinačni slučajevi stranih radnika u Srbiji – bez obzira na to da li se radi o neisplaćenim zaradama, uskraćivanju slobode kretanja, oduzimanju dokumenata, nehumanim uslovima rada i smeštaja ili potpunoj zavisnosti od poslodavca, jasno pokazuju koliko je put od prvih povreda radnih i ljudskih prava do radne eksploatacije i trgovine ljudima često kratak i neprimetan – put u kome se nasilje polako, ali kontinuirano intenzivira.
„Iz perspektive samog radnika, granica između ,nepravde na poslu’ i ozbiljnog krivičnog dela gotovo da ne postoji: svaki oblik zloupotrebe utiče na dostojanstvo, bezbednost i mogućnost da se potraži pomoć“, ističe se.
Terenska iskustva, analize slučajeva i razgovori sa radnicima migrantima pokazuju da sistem često ne uspeva da prepozna prve indikatore eksploatacije, navodi se u Astrinoj publikaciji.
„Umesto da predupređuje eskalaciju, sistem najčešće reaguje tek kada se situacija već pretvorila u ozbiljno ugrožavanje bezbednosti i zdravlja radnika. Nedovoljna koordinacija institucija, ograničeni kapaciteti inspekcija, neujednačena primena zakona i pasivan pristup u procesuiranju slučajeva stvaraju praznine koje poslodavci skloni zloupotrebama koriste bez značajnijeg rizika“, piše u publikaciji.
Celu publikaciju možete pročitati na ovom linku.
A.G.A.
