Iako su pojedini analitičari ovakav ishod smatrali iznenađenjem, Ilić za Mašinu ocenjuje da je ovakav razvoj događaja bio prilično izvestan. On ocenjuje da je pobeda Petera Mađara bila očekivana i poručuje da Srbija može naučiti lekciju o jedinstvu opozicije i mobilizaciji birača.
„Meni je delovalo kao da će sve ići u ovom smeru. Kada se sagleda dugogodišnja vladavina i problemi koji su se nagomilavali, kao i način na koji su se ‘kockice posložile’, zaista je delovalo da će Fides teško odbraniti vlast“, kaže on.
Ipak, kako dodaje, postojala je neizvesnost u pogledu razmere pobede. „Bilo je pitanje da li će imati dvotrećinsku većinu i koliko će pobeda biti ubedljiva, ali sam pravac promena bio je očekivan“, objašnjava sagovornik.
Jedno od iznenađenja, međutim, bila je reakcija dosadašnje vlasti na izborni rezultat. Ilić ističe da nije očekivao da će vlast relativno brzo i bez osporavanja prihvatiti poraz.
„Meni je pomalo pozitivno iznenađenje bilo to na koji način su Orban i Fides prihvatili rezultate. Nisam očekivao da neće pokušati da ih osporavaju ili problematizuju. To je svakako dobro za demokratiju“, navodi on.
Kada je reč o budućim odnosima Mađarske i Srbije, Ilić ne očekuje drastične promene, uprkos bliskim odnosima koje su ranije gradili Viktor Orban i Aleksandar Vučić.
„Mislim da neće biti naglih zaokreta. Peter Mađar je već naglasio da se neće mešati u unutrašnja pitanja drugih zemalja. Sa druge strane, on šalje indirektne poruke o potrebi demokratizacije, što može imati simbolički značaj i za Srbiju“, kaže sagovornik.
Dodaje da će odnosi dve zemlje verovatno ostati stabilni, pre svega zbog ekonomskih i infrastrukturnih veza. „Biće to neka vrsta balansiranja, bez dramatičnih promena kursa, ali i bez lične dinamike kakvu su imali Vučić i Orbán“, ocenjuje.
Promena vlasti u Mađarskoj, međutim, mogla bi imati šire posledice, posebno u kontekstu odnosa Evropske unije prema Srbiji. On smatra da će EU sada imati više prostora da insistira na demokratskim standardima.
„Evropska unija mora da ‘očisti svoje dvorište’. Ako unutar nje postoji država u kojoj ne funkcioniše vladavina prava, onda je teško govoriti o proširenju. Sada kada se to menja, biće manje tolerancije prema nedemokratskim praksama u Srbiji“, objašnjava.
Ipak, dodaje da EU deluje u kompleksnom okruženju i da je njen uticaj ograničen. „Ako ne rade ništa, dopuštaju nedemokratske prakse. Ako reaguju, optužuju ih za mešanje. To je veoma nezgodna pozicija“, kaže.
Kao jedan od mehanizama pritiska navodi finansijske instrumente. „Zamrzavanje fondova je jedan od načina, ali pitanje je koliko građani to direktno prepoznaju kao posledicu nedemokratskih procesa“, dodaje.
Na pitanje šta Srbija može da nauči iz mađarskog iskustva, sagovornik ističe značaj političkog jedinstva i jasne strategije opozicije.
„Kod njih je bilo ključno da postoji jedan kandidat iza kojeg su svi stali. Čak i oni koji se ideološki nisu slagali sa Peterom Mađarom podržali su ga jer su ga videli kao bolju opciju od nastavka Orbanove vlasti“, kaže on.
Posebno naglašava važnost izlaznosti i mobilizacije birača. „Uspeli su da izvuku oko 80 odsto ljudi na izbore. Na visokoj izlaznosti opozicija ima mnogo veće šanse za pobedu – to bi važilo i za Srbiju“, ocenjuje.
Ilić ukazuje i na značaj političke poruke i kampanje koju je vodio novi mađarski lider.
„Peter Mađar je uneo optimizam i slao jasne poruke da promene jesu moguće. Njegov pristup bio je odlučan – odmah je poručio da nema vremena za gubljenje i da kreće u reforme“, kaže on.
Dodaje da je upravo takav pristup ključan za pridobijanje poverenja građana. „Ako opozicija stalno govori o nefer uslovima, a ne nudi jasnu viziju promene, ljudi se demotivišu. Građani moraju da osete da postoji realna šansa za promenu i konkretan plan kako da se do nje dođe.“
On ocenjuje da mađarski izbori predstavljaju važnu lekciju za region. „Jedinstvo, jasna strategija i pozitivna poruka – to su stvari koje su kod njih bile presudne. Kod nas, nažalost, to još uvek nedostaje.“
Popović: Padom Orbana, Aleksandar Vučić je izgubio najjačeg saveznika u Evropskoj uniji
S druge strane, novinarka i istraživačica Sofija Popović za Mašinu kaže da pad Orbana menja odnose u EU, ali da ne znači direktan pritisak na Srbiju oko izbora. Ona ocenjuje da je ključna poruka izbora u Mađarskoj to da je moguće pobediti i u uslovima koji nisu u potpunosti fer.
„Izbori su pokazali da je moguće pobediti jedan semiautoritaran režim kao što je režim Viktor Orbana, i to upravo pod onim izbornim uslovima koje je sam režim postavio. Taj izborni sistem je Orban kreirao kako bi sebi obezbedio prednost, ali mu se to na kraju obilo o glavu“, navodi ona.
Prema njenim rečima, pobeda opozicije nije bila slučajna, već rezultat dugotrajnog i strateškog rada na terenu. „Izbori su pokazali da se rezultat može postići dobrom organizacijom, komunikacijom sa biračima i fokusiranjem na probleme koji su građanima od životnog značaja. Obilazak zemlje i direktan kontakt sa ljudima takođe su igrali veliku ulogu“, ističe sagovornica.
Ipak, upozorava da se iskustvo Mađarske ne može jednostavno preslikati na Srbiju.
„Bila bih vrlo oprezna sa tim poređenjima, jer su društveni i politički konteksti različiti. Takođe, priroda režima u Mađarskoj i Srbiji ima i sličnosti, ali i značajne razlike“, objašnjava.
Popović deli slično mišljenje kao i Ilić kada je u pitanju promena vlasti u Mađarskoj. Naime, promena bi mogla da utiče i na odnose unutar Evropske unije, ali i na poziciju Srbije. Popović ocenjuje da je odlazak Orbana značajan gubitak za vlast u Beogradu.
„Padom Orbana, Aleksandar Vučić jeste izgubio najjačeg saveznika u Evropskoj uniji. Mađarska je godinama lobirala da se, uprkos problemima u oblasti vladavine prava, Srbiji omogući napredak na evropskom putu“, kaže ona.
Dodaje da bi se zbog toga odluke o Srbiji u budućnosti mogle donositi bez dosadašnjih blokada.
„Moguće je da Peter Mađar neće blokirati mere Evropske unije koje je ranije blokirao Orban, što bi moglo olakšati donošenje odluka koje se tiču Srbije“, navodi sagovornica, uz napomenu da u EU i dalje postoje akteri poput slovačkog premijera koji mogu imati sličan uticaj.
Bez direktnog pritiska na izbore, ali sa fokusom na izborne uslove i demokratiju
Kada je reč o mogućem pritisku Evropske unije na Srbiju da raspiše izbore, ona ističe da takav scenario nije realan.
„Evropska unija neće insistirati na tome da vlast u Srbiji raspiše izbore. Bez obzira na promene u Mađarskoj, EU na taj način ne deluje prema državama kandidatima“, kaže sagovornica.
Ipak, naglašava da će fokus Brisela ostati na izbornim uslovima i demokratskim standardima.
„Ono čime će se Evropska unija baviti jesu izborni uslovi i atmosfera u kojoj se izbori organizuju, kad god oni budu raspisani. To je ključna tačka interesovanja, a ne sam datum izbora“, zaključuje Popović.
A.Đ.
