„Postoji mogućnost da se država Srbija suoči sa posledicama“, rekla nam je Albaneze koja dodaje da Srbija nije jedina zemlja koja podržava Izrael, ali da je problem u otvorenosti i obimu takve podrške.
„Naravno, Srbija nažalost nije sama, postoji bar još 60 zemalja koje učestvuju u podršci Izraelu, ali nema ih mnogo koji tako upadljivo daju oružje koje se koristi za ubijanjei uništavanje onoga što je ostalo od Palestine, naročito pojasa Gaze. Druga stvar je da bi trebalo da se sprovede istraga nad vladinim zvaničnicima koji odobravaju ove transfere, jer kada učestvujete u zločinu, ne postoji samo odgovornost države, već može postojati i lična odgovornost onih koji su te transfere odobrili“, priča ona.
Albaneze naglašava da narod Srbije, koji je i sam prošao kroz veliku patnju i dehumanizaciju, ne zaslužuje da bude povezan sa još jednim genocidom, ali i da postoji mogućnost krivične odgovornosti državnih zvaničnika koji potpisuju dozvole za transfer oružja.
„Gledajte, posledice mogu biti veoma ozbiljne, kako na nivou države, tako i šire. Ne mislim da Srbija želi da se suoči sa još jednim suđenjem za saučesništvo u genocidu ili slučajem povezanim sa genocidom. Narod Srbije to ne zaslužuje. Svesna sam koliko bola ima u ovom regionu. Postojala je opšta dehumanizacija mnogih, a Srbi nisu izuzetak. Imali su svoj udeo bola i patnje i ne zaslužuju da budu povezani sa još jednim genocidom“, priča Albaneze.
Današnji javni razgovor i gostovanje specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija u Beogradu organizuju Međunarodni centar Olof Palme i fondacija Solidar. Međutim, prvobitna zamisao je bila gostovanje Frančeske Albaneze u okviru institucija beogradskog Univerziteta što je otkazano bez zvaničnog objašnjenja. To otvara pitanje pritisaka i sužavanja prostora za javnu debatu o ratu u Gazi. Kako sama navodi, reč nije o izolovanom slučaju, već o obrascu koji se ponavlja širom Evrope.
„Ovo je četvrti put da mi se otkazuje događaj. Dešavalo se u Nemačkoj, Francuskoj i Kanadi. Univerziteti, koji bi trebalo da budu prostor kritičkog mišljenja, postaju mesta gde se debata ograničava“, kaže ona.
Ocenjuje da je reč o širem problemu koji prevazilazi pojedinačne incidente i ukazuje na pritiske koji utiču na akademske institucije. Umesto otvorenog dijaloga, sve češće dolazi do otkazivanja događaja i sužavanja prostora za raspravu o međunarodnim pitanjima.
„Moja sumnja je da postoji veliki pritisak od strane Izraela i onih koji podržavaju Izrael. Poenta je da se to dešava. Akademija i univerziteti su sveto mesto za kritičko razmišljanje. Ja sam specijalni izvestilac UN-a i ja dokumentujem činjenice. Iznosim svoje stavove kao zvanične stavove pod okriljem Ujedinjenih nacija o pravnim kvalifikacijama tih činjenica. Činjenica da su univerziteti postali mesta takvog obskurantizma gde se sprečavaju slobodna debata i sloboda govora predstavlja problem. Meni to lično ne smeta, nisam osetljiva, ali mislim da je to problem kojim bi narod u Srbiji trebalo da se bavi“, dodaje ona.
Novinari kao mete
Rat u Gazi, prema njenim rečima, predstavlja opasan presedan u savremenim sukobima. Posebno zabrinjava veliki broj ubijenih novinara u Gazi, za koje tvrdi da nisu stradali slučajno.
„Novinari su bili meta. Neki su dobijali direktne pretnje da će biti ubijeni. Cilj je bio da se spreči izveštavanje iz Gaze. Možete videti da je ovo genocid jer je namera da se uništi grupa kao takva očigledna. Ubijeno je 20.000 dece. Izrael je uništio bolnice, obrazovne ustanove i sve što je moglo biti prošlost, sadašnjost i budućnost ovih ljudi. Postojali su hrabri palestinski novinari koji su izveštavali o genocidu dok su i sami gubili porodice, a potom su i oni ubijeni. Znali su da su na izraelskim listama za odstrel jer su ih izraelski vojnici zvali telefonom i govorili im: ’Ubićemo vas, morate prestati’. Izrael nije želeo glasove iz Gaze koji govore o onome što se dešava. Ubili su izuzetne novinare poput Anasa Šarifa, koji nam svima nedostaje. Ono što me najviše boli je arogancija zapadnih novinara koji su koristili priče koje su proizveli Palestinci samo da bi ih ismevali, ponižavali i sumnjali u njihov profesionalizam, pojačavajući izraelski narativ da su oni teroristi“, kaže ona.
Ona ističe da je razmera nasilja bez presedana i da takva praksa može imati dugoročne posledice.
„Svedočimo modelu ratovanja koji podrazumeva masovno targetiranje civila, uz pokušaj da se to predstavi kao zakonito. Uništavaju se osnovni principi međunarodnog prava, uključujući proporcionalnost i zaštitu civila. Ovakav pristup daje signal drugima da mogu da rade isto. To vodi urušavanju osnovnih prava i sloboda“, upozorava Albaneze.
Ona dodaje da je u takvom okruženju istina često potisnuta, dok se dezinformacije šire bez odgovornosti i poziva na angažman hrabrih pravnika i organizacija civilnog društva koji bi, po uzoru na primere iz Italije, trebalo da pokrenu istrage protiv vlade.
„Za to vam je potrebna jaka zajednica za ljudska prava i snažna podrška baze, jer su potrebni hrabri advokati i tužioci da otvore takvu istragu. Kao što se dešava u mojoj zemlji – vlada očigledno nastavlja da podržava Izrael sramnim transferom oružja, ali i dalje postoje hrabri advokati, građani i nevladine organizacije koji preduzimaju akcije protiv vlade. Verujem da bi to trebalo da se desi i ovde“, zaključuje Albaneze u razgovoru za Mašinu.
M.M, A.Đ.
