Evropa mora da obezbedi da veštačka inteligencija jača radna mesta, produktivnost i javne usluge, umesto da podriva radnike i evropski socijalni model, poručili su juče predstavnici sindikata tokom „makroekonomskog dijaloga“ EU na temu „Veštačka inteligencija i budućnost tržišta rada u EU: zaštita konkurentnosti EU i socijalne kohezije“.
Govoreći na događaju, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC) Ester Linč izjavila je da je uvođenje veštačke inteligencije previše važno da bi bilo prepušteno isključivo direktorima kompanija.
Umesto toga, pozvala je na delovanje EU kako bi se osiguralo da koristi od veštačke inteligencije budu raspodeljene šire od upravnih odbora, kroz veća ulaganja u kompanije, radnike i javne usluge.
Zahtevi ETUC-a
ETUC poziva na donošenje odredbe u okviru Akta o kvalitetnim radnim mestima koja bi obezbedila da se veštačka inteligencija uvodi na radnim mestima uz poštovanje prava radnika.
Konfederacija sindikata takođe zahteva snažniju evropsku industrijsku politiku, potkrepljenu investicijama i jasnim socijalnim uslovima, kako bi se osiguralo da tehnološke promene štite radna mesta, podrže prekvalifikaciju i stvaraju nova kvalitetna radna mesta.
Poslednji zahtev ETUC-a je korišćenje dodatne produktivnosti koje donosi veštačka inteligencija za stvaranje novih kvalitetnih radnih mesta u sektorima u kojima nedostaje radne snage, uključujući negu, zdravstvo, obrazovanje, javne službe i medijske javne servise.
Poziv ETUC-a na delovanje EU dolazi zbog zabrinutosti da bi veštačka inteligencija mogla izazvati talas nezaposlenosti. To bi imalo ozbiljne posledice ne samo po radnike, već i po javne finansije Evrope, poručuju sindikati.
Milioni poslova vise o koncu
Generalna sekretarka ETUC-a Ester Linč izjavila je da će veštačka inteligencija neminovno transformisati evropsku ekonomiju, te da je pravo pitanje je da li će ona ojačati radna mesta i plate ili će jednostavno povećati profite dok radnici plaćaju cenu.
„Ogromna sredstva trenutno se ulažu u izgradnju AI infrastrukture, ali se znatno manje investira u produktivnu primenu veštačke inteligencije na radnim mestima. Transformacija koju pokreće veštačka inteligencija previše je važna da bi bila prepuštena isključivo korporativnom odlučivanju. Zakoni i kolektivno pregovaranje takođe moraju imati centralnu ulogu u oblikovanju načina na koji se ove tehnologije uvode na radnim mestima“, navela je Linč.
Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), do 60 odsto radnih mesta u razvijenim ekonomijama moglo bi biti pogođeno veštačkom inteligencijom, pri čemu je oko 50-60 miliona radnih mesta u EU izloženo značajnim promenama.
Ako bi 10-15 odsto tih radnih mesta bilo izgubljeno, Evropa bi mogla ostati bez pet do devet miliona poslova, piše ETUC. Poređenja radi, nakon finansijske krize 2008. godine u EU je izgubljeno oko šest miliona radnih mesta.
A.G.A.
