Državne apoteke u Srbiji u borbi za opstanak

O trenutnoj situaciji u Apoteci Beograd razgovaramo sa Jelenom Šikuljak, radnicom Apoteke. Sadašnje stanje naša sagovornica opisuje kao „neizdrživo“.

„Svi mi koristimo olakšice za kredite, da se pomeri isplata, da se smanji, šta god. Svima je postalo nemoguće više da plate svoje dugove, komunalije, kredite. Ja se bojim da će veoma uskoro jedan veliki broj zaista da ode. Zašto je to loše? Pričala sam već, vi sad kada jedan sistem, jedan način rada, jedan brend ovog tipa izgubite – vi ponovo ne možete da ga stvorite. Čak i da dovedete radnike koji su radili, motivacija neće biti sigurna. Zaista je zadnji voz, ljudi više ne mogu da izdrže“, kaže Šikuljak.

Naša sagovornica dodaje i da je dobila jubilarnu nagradu, koju ima na papiru, ali ne i u novčaniku.

Što se koncesije tiče, Šikuljak navodi da prema rečima direktora i navodno Grada, koncesioni akt i dalje nije izrađen, te da i dalje nema informacija o tome kako će Apoteka raditi nakon toga. Na Mašini smo pisali da početak koncesije može značiti kraj proizvodnje Apoteke Beograd.

„Tako da, sve greške koje su se desile u katastru mi ćemo ispravljati i priložiti pravnim putem sve te dokumente i tražiti da se u katastru izvrši izmena“, kaže Šikuljak i dodaje da za sada imaju deo dokumenata, dok ostatak nastavljaju da traže pošto su prvi dokumenti nastali još 1971. godine, kada je osnovana Apoteka Beograd.

Spisak postoji

Miloš Baković Jadžić iz političke platforme Solidarnost kaže da agonija Apoteke Beograd i dalje traje i da će se jedino završiti smenom vlasti.

„Lokali se zatvaraju, broj zaposlenih se smanjuje. Nelegitimna gradska vlast sve radi po svom starom planu – koncesije su drugo ime za privatizaciju. Nadležna ministarstva navodno pokušavaju da pomognu – ali pomoć, ako je i bude, znači održavanje nekakvog minimuma umesto suštinskog rešavanja problema“, navodi Baković Jadžić.

Politička platforma Solidarnost tvrdi da bez promene vlasti beogradskim apotekama nema spasa.

„To što se agonija ovoliko odužila rezultat je samo toga što smo, sa jedne strane, alarmirali javnost i proces usporili, a sa druge strane motivisali zaposlene u apotekama da pruže dostojanstven otpor. Takođe, interne nesuglasice unutar različitih frakcija režima jesu usporile proces zacrtane privatizacije, prosto su različ̣itim akterima različite frakcije obećale plen – apotekarsku ustanovu Beograd – da li kladioničarskim imperijama, da li domaćim ili stranim farmaceutskim lancima. Jedino u čemu se svi iz SNS i SPS slažu jeste da beogradske apoteke čeka sudbina mnogih drugih koje su širom zemlje već uništavane i privatizovane. U narednom periodu ćemo se posvetiti tome da popišemo odgovorne i obećamo im da će biti procesuirani nakon što izgube vlast i moć. A javne apoteke ćemo morati da obnavljamo iz pepela, u narednim godinama“, zaključuje Baković Jadžić.

Da radnice beogradskih apoteka imaju podršku pored niza akcija i istupanja političkih aktera svedoče i grafiti koje grupa građana ispisuje poslednjih dana širom grada – „Apoteke narodu, radnicama plata“.

Kragujevac: Radnice prvo kupuju lekove, a za plate šta ostane

Nikola Nešić, šef odborničke grupe Nova snaga u Skupštini grada Kragujevca za Mašinu govori o problemima apoteka u Kragujevcu, koji datiraju još od 2006. godine.

Nešić navodi da su apoteke tada prelazile sa republičkog na lokalni nivo, odnosno da su lokalne samouprave preuzimale apoteke, međutim, dodaje Nešić, raspordele nisu bile pravilne.

Potom su doneti loši zakoni koju su, kako Nešić kaže, državne apoteke stavili u neravnopravan položaj, odnosno tada je privatnim apotekama dozvoljeno da daju lekove na recept.

„Nije problem što one mogu da izdaju lekove na recept, nego što mi nemamo generalno zakon koji definiše tržište apoteka, već se on definiše prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti koji apsolutno nije dovoljan“, smatra Nešić.

Sagovornik Mašine dodaje i da je mislio da je uredba Vlade kojom apoteke više nisu morale da imaju centralizovanu javnu nabavku dobra, međutim, tu se otvoriio drugi problem.

„Zato što u suštini svi lekovi koji postoje u apotekama moraju da postoje u bolnicama i onda automatski imaju već predefinisanu cenu koja ide preko centralizovane javne nabavke za bolnice. Tako da one moraju da poštuju tu odluku i uopšte ne mogu da odrede cenu. Mi smo im kao država fiksirali maržu. Znači oni nemaju bukvalno nikakvog prostora za manipulaciju a ne mogu ni da plaćaju lekove unapred jer RFZO kasni sa isplatom lekova”, navodi Nešić.

S druge strane lokalne samouprave ne žele da finansiraju apoteke, pa one nisu likvidne, kaže Nešić.

„Imali su ogromna sredstva koja su stigla, pa mogu da kažem i decenijama ranije…recimo u Kragujevcu se problem nije video do pre dve godine kada oni više nisu imali na rezervama. Eto deset godina su oni polako krckali te rezerve koje su pre toga imali”, navodi naš sagovornik.

Nešić dodaje da je dobra stvar u Kragujevcu što je rebalansom budžeta omogućeno da apoteke dobiju 360 miliona dinara za prošlu godinu, čime su plaćena dugovanja i pokriven veći deo plata koje su zaostale. Ove godine je odobreno 180 miliona inicijalno zato što se očekuje da će apoteke imati zaradu.

„Sad se ponovo imaju lekovi u Kragujevcu i ponovo prodaju. Nisu sad to puni rafovi, ali je bolja situacija. Tako da mogu da kažem da se u Kragujevcu malo konsolidovalo stanje u smislu da su da je grad je stao iza njih”, kaže sagovornik Mašine i ističe da apoteke nisu biznis, već zdravlje i da državne apoteke moraju da postoje.

Nešić potvrđuje da se državne apoteke u Kragujevcu suočavaju sa identičnim problemima kao apoteke u Beogradu i da su radnice i radnici kragujevačkih apoteka prvo odlučili da kupe lekove, pa tek onda da dobiju isplatu zaostalih zarada, ali da će do kraja godine i to biti rešeno.

Prostorije Apoteke Subotica u rukama privatnika

Kako smo ranije pisali na Mašini, lokalna vlast u Subotici nastavlja sa rasprodajom javne imovine. Zeleno-levi front Subotica upozorava da se radi o kontinuitetu „pogubne politike” upravljanja gradskim resursima koja je najvidljivija na primeru sistemskog uništavanja Apoteke Subotica.

ZLF Subotica podseća javnost da je 2. oktobra 2020. godine, u jeku globalne pandemije, gradonačelnik „obmanuo građane“ izjavom da se odustaje od javno-privatnog partnerstva.

„Tada je on, nezakonito i samovoljno, dao saglasnost da se 20 poslovnih prostora Apoteke Subotica ustupi u zakup privatniku. Čitav proces sproveden je za manje od tri meseca. Sve je realizovano uz prećutnu saglasnost Skupštine grada, tada na čelu sa Balintom Pastorom, koja je time ignorisala sopstvene odluke i nadležnosti”, navodi se.

Kako se u saopštenju ističe, mnogi Subotičani nisu ni svesni da lekove koje kupuju u objektu u Gradskoj kući više ne nabavljaju iz gradske – već iz privatne apoteke.

Odbornik Zeleno-levog fronta, Luka Vučinac, u više navrata zahtevao je da Skupština grada raspravlja o ovom pitanju, ali je vladajuća koalicija SNS-SVM svaki put iskoristila većinu kako bi ovu temu uklonila sa dnevnog reda.

A.G.A.