Na pitanje koji su zapravo rizici po bezbednost građana iz okoline Rzava ukoliko se brana izgradi, Jevgenijević navodi da vlast govori da će ta brana da poveća bezbednost građana Arilja, da će da sprečava poplave, dok sa druge strane od poplava u Arilju nikada niko nije stradao.
„Bilo ih je u zadnjih par decenija, poplavljene su neke njive, nekoliko kuća, prizemne, ali nije bilo ništa poput Obrenovca i slično, što je moglo da ugrozi živote“, navodi naš sagovornik. Ističe, međutim, da izgradnja brane iz nekoliko razloga može predstavljati bezbedonosni rizik.
„Pre svega sama lokacija brane u odnosu na naseljeno mesto je izuzetno retka u svetu i sigurno takav projekat se ne bi pravio ni u jednoj zemlji Evropske unije, sedam kilometara od naseljenog mesta i 100 visinske razlike od naseljenog mesta. U projektu iz 1984. godine u proceni rizika piše, u slučaju havarije poplavni talas visine dvanaest metara, krećući se brzinom od pedeset kilometara na čas stigao bi do grada Arilja za 2,8 minuta. Vremena za evakuaciju stanovništva ne bi bilo.“
Kao pojačane rizike naš sagovornik navodi da je teren geomorfološki nestabilan, izuzetno sklon klizištima. Procenat nije veliki za havariju na branama, ali nikada nije nula posto, navodi Jevgenijević i dodaje da klizišta i loš geomorfološki teren pojačavaju rizik.
„Rizik pojačava korupcija u gradnji. Nažalost, svedoci smo u našoj zemlji je itekako ima. Rizik još više pojačava, recimo, loše održavanje brane gde opet korupcija ima neki svoj deo, klimatske promene kojima svedočimo, dakle povećanje obilnijih padavina još više povećavaju rizik. Dakle, očigledno je jedna velika bezbednosna pretnja o kojoj vlast uopšte ni jednog trenutka nikada nije obavestila građane ovog grada. Firma koja gradi branu Hidrotehnika Hidroenergetika je dugogodišnja jugoslovenska kompanija skoro istu ovakvu branu iste visine i ista udaljenost od mesta gradila je u Libiji pored grada Derna krajem sedamdesetih godina. Ta brana je, nažalost pre dve godine doživela havariju zbog obilnih padavina prelila se, pukla i u toku noći ogroman poplavni talas cunami se sručio na grad Dernu 2023. godine“, podseća naš sagovornik.
Vlast branu naziva zelenom branom i ukazuje na to da će ona zapravo biti na neki način održiva po životnu sredinu. Aktivisti, sa druge strane, tvrde da može da ima uticaja i na zaštićene vrste koje su prisutne u ovom području, ali i na klimu.
Jevgenijević navodi da svaka brana uništava ekosistem. „Znate li koliko je visokih brana u svrhu vodosnabdevanja izgrađeno u zemljama Europske unije u poslednjoj deceniji? Nula brana, ni jedna zato što su ljudi shvatili šta one čine prirodi, a za isto vreme u poslednjoj deceniji, recimo u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini izgrađeno je ili se gradi dvanaest velikih brana. To vam govori nešto. Ove zemlje, Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina su u vrhu po indeksu korupcije u Europi i upravo su investicije koje su skupe jedan od načina da se novac iz državnog budžeta i stranih kredita preliva u privatne džepove.“
Što se tiče ekologije, Jevgenijević navodi da će akumulacija vode na površini od 14 hektara, odnosno oko 28 miliona kubnih metara vode predstavljati veliko vodeno ogledalo koje će odbijati sunčeve zrake i povećati temperaturu na tom mikro prostoru.
„Imaćemo raspad sedimenata i taloga koji se vremenom i godinama talože na dnu jezera i koji izbacuju gasove, pre svega metan, ugljendioksid koji u kombinaciji sa ovim zagrevanjem takođe pojačavaju i broj padavina i količinu magle i menjaju kompletan ekosistem za boravak nekih vrsta koje imamo kao što na primer rzavski rak koji je tu više manje autohtona vrsta, beloglavi sup iznad u kanjonu Rzava.
Naš sagovornik upozorava i na to da izgradnjom brane tok reke više neće kontrolisati priroda, već čovek, a promene kako u toku, tako i u temperaturi vode, bez obzira koliko male bile, od samo par stepeni, mogu da utiču na funkcionisanje organizama, njihovo razmnožavanje i ishranu, i na kraju krajeva, na njihov nestanak, navodi.
Nijedna brana nije dugoročno rešenje, navodi Jevgenijević i dodaje da je rok trajanja ovakvih akumulacija negde pedeset, šezdeset godina, u zavisnosti od održavanja. „Nakon toga dolazi do taloženja toksičnih materija mulja koje se treba čistiti, ali do određenog trenutka nemoguće je više čistiti i već se velike akumulacije u evropskim zemljama koje su i gradile brane pre nas, recimo pedesetih godina, već se polako zatvaraju. I uopšte je trend u svetu uklanjanje svih barijera na rekama, njihovo ponovno otvaranje, a kao što sam pomenuo, u poslednjih deset godina u Evropskoj uniji nijedna velika brana za vodosnabdevanje nije napravljena. Dakle, ni to nije, ne stoji da je dugoročno pedeset šezdeset godina nakon toga ko bi želeo da pije vodu iz neke bare stajaće vode pune toksičnog mulja“, zaključuje Jevgenijević.
I.P., D.S.
