Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da je Srbija spremna da plati 1,4 milijarde evra za NIS, međutim, Rusija i dalje odbija da prepusti kontrolu nad preduzećem. Prema Đukićevim rečima, delovanje Rusije nije ekonomske, već političke prirode, jer prerada NIS-a čini manje od jedan odsto godišnje ruske proizvodnje.
„NIS je Rusiji pogodan za političko pogađanje sa Zapadom i za višemesečno traženje kupca koga neće naći – u očekivanju da će se postići nekakav modus između Rusije i SAD, kojim bi se skinule sankcije i omogućilo da NIS ostane u ruskim rukama. Treći važan momenat jeste da je NIS poluga kojom Rusija faktički upravlja Srbijom“, ističe Đukić.
Bez saglasnosti Rusije, Bajatović je izjavio da „država mora da preduzme određene korake“, ali i dodao da bi, čak i ako Srbija preuzme upravljanje NIS-om, bilo „sumnjivo da li bi to bilo dovoljno za SAD“. On je ukazao da postoji „interesovanje“ drugih kompanija da preuzmu NIS.
Na tu izjavu Đukić odgovara da „nije relevantna“. „Znamo u čijim je rukama Srbijagas i da direktor Srbijagasa ne može delovati samostalno. Suština problema NIS-a je u tome što Rusija ne žuri da ga reši – posmatra ga u kontekstu svoje spoljne politike i odnosa sa Zapadom“, rekao je bivši diplomata.
Podsetimo, o mogućoj nacionalizaciji Đukić je ranije rekao za Mašinu da srpska vlast „nije u poziciji da to sprovede“, jer, kako navodi, previše zavisi od Rusije. „Vlast je i ranije mogla da povuče poteze za rešavanje pitanja NIS-a, kao što su to uradile Bugarska, Rumunija i zapadne zemlje, ali nije i ne sme da to učini. Nije smela ni do sada“, dodao je Đukić.
Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je za RTS da postoji rizik od sekundarnih sankcija, koje bi mogle da blokiraju rad komercijalnih banaka ili čak Narodne banke Srbije. „Ukoliko NIS ne može da servisira svoje obaveze, dugovi dospevaju na naplatu, uvodi se stečaj, imenuje stečajni upravnik i prelazi se na prodaju imovine“, upozorava Marković.
Na pitanje da li bi to moglo da dovede do likvidacije srpskog dela NIS-a, Đukić odgovara negativno. „Znate šta, u Srbiji postoji mnogo preduzeća u stečaju – zašto bi se NIS likvidirao za 24 sata? Kao što mnoga druga preduzeća nisu, tako neće ni NIS“, kaže Đukić.
Nesporno je, međutim, da bi obustava rada rafinerije i uvoza nafte i benzina imala ozbiljne posledice za građane – od inflacije, preko troškova poslovanja, do smanjenja dobiti, upozorava Đukić. „Mislim da će srpsko tržište biti snabdeveno benzinom, ali pitanje je po kojoj ceni. Niko neće da kaže koja je ta računica“, dodaje on.
Govoreći o širem značaju trenutne situacije, Đukić zaključuje da ona predstavlja „potpuni bankrot srpske politike prema Rusiji“. „To se više ne može sakriti. Videćemo izvođače te politike kako će da se brane“, poručuje bivši diplomata.
A.M.
