Iako je napad bio brutalno izveden, Anastasijević i njegova supruga su preživeli, pre svega zahvaljujući pukoj sreći i položaju kreveta, piše ANEM.
Nakon napada usledile su brojne osude i obećanja nadležnih da će slučaj biti rasvetljen, ali konkretnih rezultata nije bilo. Istraga je godinama stagnirala, a prema ocenama samog Anastasijevića, delovala je kao simulacija stvarnog postupka. Dodatnu kontroverzu izazvala je izjava tadašnjeg ministra informisanja, koji je sugerisao da bi novinari trebalo da žive na višim spratovima, umesto u prizemlju.
„U sopstvenoj istrazi, Anastasijević je ukazivao na moguće motive napada. Kao jedan od njih naveo je informaciju koju je dobio od Međunarodnog suda u Hagu, prema kojoj je Vojislav Šešelj, preko svoje supruge, saradnicima dostavio spisak potencijalnih svedoka koje je trebalo zastrašiti ili likvidirati, a na kojem se nalazilo i njegovo ime. Drugi mogući motiv bio je povezan sa suđenjem Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, gde je bez svog znanja bio stavljen na spisak svedoka“, piše ANEM.
Samo dva dana pre napada, Anastasijević je u emisiji na B92 govorio o ratnim zločinima jedinice „Škorpioni“, što dodatno ukazuje na moguće razloge za pokušaj njegove likvidacije. Uprkos svemu, policijska istraga nije dovela do identifikacije počinilaca, niti su utvrđeni nalogodavci.
Ovaj slučaj ostaje jedan od najtežih napada na novinare u Srbiji, uz ubistva Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića, od kojih mnogi i dalje nisu u potpunosti razjašnjeni. Anastasijević je nakon napada neko vreme živeo pod zaštitom, radio kao dopisnik iz Brisela, ali su dugotrajni pritisci, pretnje i kampanje protiv njega ostavili ozbiljne posledice po njegovo zdravlje. Preminuo je 2019. godine u 57. godini života.
„Dejan Anastasijević bio je jedan od najboljih reportera koji su izveštavali sa ratišta u bivšoj Jugoslaviji, istraživač i analitičar. Bio je dosledan i nepokolebljiv u odbrani javnog interesa, čak i kada je to ugrožavalo njegov život“, izjavio je Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
On je poručio da medijska zajednica ne sme odustati od zahteva da se otkriju odgovorni za ovaj zločin i naglasio potrebu za kontinuiranim prikupljanjem informacija i jačanjem političke volje za procesuiranje slučaja.
U znak sećanja na njegov rad i doprinos novinarstvu, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ustanovilo je nagradu za istraživačko novinarstvo koja nosi njegovo ime. Konkurs za ovu godinu otvoren je do 15. aprila, a nagrada se dodeljuje u tri kategorije: za najbolju istraživačku priču, najbolju priču u lokalnim medijima i za izveštavanje u javnom interesu. Sve informacije o konkursu možete pronaći na sajtu NUNS-a.
A.Đ.
