Od samog dolaska na vlast Srpske napredne stranke, stalno se na suprotnoj (antirežimskoj) strani potencira da je za njihov opstanak na vlasti i konstantno ubedljive pobede na izborima, kriv „neko drugi“. Zapravo, srpsko društvo često ima potrebu da za svoje neuspehe okrivljuje tog nekog drugog, neke druge ili to nešto drugo.
Među glavnim krivcima za propast Srbije i postojanje svega onoga što „ne valja“, u javnosti se najčešće pominju društvene mreže, takozvane zapadne vrednosti, Albanci, Romi i od nedavno migranti. Iako je važno razmotriti sve ove kategorije pojedinačno, za potrebe ovog teksta bavićemo se primarno Romima koji su „krivi za sve“.
Romi i antirežimska javnost
I pre pada nastrešnice u Novom Sadu i početka studentskih blokada, postojali su mitovi o odgovornosti Roma za pobede Srpske napredne stranke na izborima. Ove tvrdnje i napadi na Rome (veliki broj ovih komentara su otvoreno rasistički) pre svega po medijima koju su kritični prema vlastima, intenzivirali su se početkom takozvanih šetnji protiv blokada koje je organizovala vlast. Iako je Roma bilo i na studentskim blokadama i na skupovima protiv blokada, određeni mediji stvorili su sliku da su Romi najodgovorniji za organizovane režimske skupove.
Tako su prilikom izveštavanja sa skupova protiv blokada novinari N1 vrlo često isticali činjenicu da Roma ima na režimskim skupovima (ne pominjajući nacionalnu pripadnost ostalih učesnika), a vrlo često su ih i birali kao sagovornike, sa ciljem da istaknu njihovu prisutnost. Pored većih nacionalnih medija i manji, lokalni mediji, imali su ovakve antiromske ispade. Jedan od najistaknutijih lokalnih medija koji podstiče mržnju prema Romima ističući njihovo prisustvo na režimskim skupovima je Niška inicijativa, koja sada gotovo redovno targetira niške Rome i Romkinje. Vredi spomenuti da su novinari Niške inicijative pokazali više puta i antimigrantske stavove.
Ovakvo tendenciozno izveštavanje najčešće biva propraćeno velikim brojem pregleda i komentara, pa mediji vrlo često ponavljaju ovu praksu, bez obzira što u sekcijama za komentare dominiraju antiromski i otvoreno rasistički komentari javnosti. U odeljcima za komentare Romima se često pripisuje i to da su Vučićevi saradnici, da su prodali svoje glasove, da su se prodali za pakete sa kilogramom brašna, da su svojom željom takvi, te da ne žele da se menjaju i sl.
Izveštavanjem na ovaj način mediji nanose ozbiljnu štetu ugledu Roma i Romkinja u društvu, podstiču mržnju prema njima, ugrožavaju bezbednost romskog stanovništva i otvaraju javni prostor u kome se rasizam ne kažnjava i aktualizuje.
Da li Romi glasaju za SNS?
Tvrdnje da Romi održavaju SNS na vlasti ili da barem značajno doprinose njihovom opstanku na vlasti, mogu se vrlo lako opovrgnuti samim praćenjem brojnosti Roma i rezultata izbora. Prema zvaničnom popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi 131.936 Roma. Takođe, demografska istraživanja pokazala su da je 65,6% romskog stanovništva punoletno, pa možemo smatrati da negde oko 86.000 Roma i Romkinja ima pravo glasa.
Analizom biračkih mesta u Nišu, možemo videti da se na biračkim mestima na kojima pretežno glasaju Romi i Romkinje (biračka mesta koja se nalaze u romskim naseljima ili u njihovoj blizini) može primetiti dosta manji stepen izlaska građana na izbore u poređenju sa drugim biračkim mestima i prosečnom izlaznošću. Na republičkim izborima 2023. godine na dva biračka mesta u školi Vuk Karadžić u Nišu (biračka mesta na kojima glasaju stanovnici najvećeg romskog naselja u Nišu, Beograd Male), izlaznost je bila 41,7% i 27,4%. Prosečna izlaznost u niškoj opštini Crveni Krst na kojoj se nalazi romsko naselje Beograd Mala bila je 54,6%. Na dva biračka mesta u Mašinskoj školi Niš (pretežno glasaju Romi iz romskog naselja Stočni trg) izlaznost je bila 43,1% i 32,7%, dok je prosečna izlaznost na opštini Palilula na kojoj se ova biračka mesta nalaze iznosila 56,4%.
Ovi podaci ukazuju na to da romska zajednica izlazi na izbore u manjem procentu u odnosu na opštu populaciju jer je na biračkim mestima u blizini romskih naselja značajno manja izlaznost za vreme izbora. Ako ipak za potrebe ove analize uzmemo da je izlaznost romskog stanovništva jednaka prosečnoj izlaznosti na izborima (58,7% iz 2023 godine), onda dođemo do podatka da je negde oko 50.482 Roma i Romkinja iskoristilo svoje pravo glasa i glasalo na poslednjim izborima (u realnosti ovaj broj je manji). Kolalicija oko Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima 2023. godine osvojila je 1.783.701 glasova.
Pod predpostavkom da su svi Romi koji su izašli na izbore glasali za koaliciju SNS-a (a nisu) i da je njihova izlaznost bila jednaka prosečnoj izlaznosti (a nije, bila je značajno manja), udeo romskih glasova u pobedi liste Aleksandra Vučića bi bio 2,83%. Prema tome 97,17% ljudi koji su glasali za SNS nisu Romi.
Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da su optužbe da Romi održavaju SNS na vlasti potpuno neosnovane i da realne brojke pokazuju potpuno suprotno. Odgovornost za ostanak Aleksandra Vučića na vlasti snosi pre svega većinsko stanovništvo, ali i svi stanovnici Srbije zajedno. Prema tome, optužbe i osude na račun romskog stanovništva predstavljaju samo odraz rasističkog odnosa društva prema Romskoj zajednici i činjenici da većinska populacija pokušava da spere odgovornost za sopstvene postupke. Na kraju, Romi su slobodni građani i sloboda glasa treba da im bude zagarantovana.
Za koga bi trebali da glasaju Romi?
Romi su već decenijama unazad najdiskriminisanija grupacija stanovništva u Srbiji. Ne postoje tačni podaci o stepenu nezaposlenosti Romske zajednce, ali se zna da je on višestruko veći u odnosu na opštu populaciju (prema nekim podacima daleko iznad 50%), pa oni spadaju u posebno osetljive kategorije stanovništva po ovom pitanju. Veliki procenat romskog stanovništva i dalje živi u neformalnim naseljima u kojima vrlo često ne postoje ni najosnovniji uslovi za život. Visok stepen diskriminacije premam Romima prisutan je i u obrazovanju i u sistemu javnog zdravstva.
Od samog dolaska Srpske napredne stranke na vlast njihov odnos prema romskoj zajednici može se opisati kao prosto ignorisanje. Jednostavno, romska zajednica ostavljena je na mislost i nemilost da se sama snađe i da preživi. Poslednjih godina primećen je čak i porast represije vlasti prema romskoj zajednici. Nekada je vlast pokušavala da podmićuje Rome pred izbore nekim sitnim stvarima poput raznih paketa, ili obećanja da će u romskom naselju biti asfaltirane ulice ili uvedena struja, dok danas možemo videti otvorene ucene i pretnje gubitkom socijalnih davanja ili zaposlenja ukoliko se ne ode na miting ili ne glasa za SNS.
Vladajuća stranka je u ovome otišla i korak dalje od drugih uvođenjem onoga što bi se moglo nazvati „romskom policijom“. Gotovo u svakoj većoj sredini u kojoj živi značajniji broj Roma, SNS u svojim redovima ima jedog ili više pripadnika romske populacije koji će zarad sitnih privilegija biti njihov alat za kontrolisanje romske zajednice na lokalu. To su najčešće pojedinci, Romi koji vrše politički pritisak na siromašne pripadnike zajednice i vrše kontrolu prilikom odlaska na glasanje ili odlaska na skupove koje organizuje SNS, mehanizmom proste ucene ili otvorenim pretnjama.
Politički vakuum
Ako je suditi prema gore pomenutim komentarima antirežimske javnosti i medija, Rome ne čeka puno bolja situacija ni sa druge strane političkog spektra. Antiromski i otvoreno rasistički komentari antirežimske strane društva na probleme Roma koji su u dobroj meri zasluga Srpske napredne stranke, samo ukazuju na to da ni opozicioni akteri u Srbiji ne razumeju dovoljno probleme romske zajednice, ali i ne pokazuju puno žeje da se njima bave.
Romska zajednica je prema tome zarobljena u vakuumu između ove dve strane, između režima i onih koji su protiv njega, pa je iz perspektive romske populacije koja se suočava sa dnevnim egzistencijalnim problemima razumno prihvatiti bilo šta što neko nudi u zamenu za glas na izborima. Bilo da su u pitanju paketi sa hranom ili neko lažno obećanje. Ionako je skoro pa sigurno da se ništa od toga neće desiti, a još manja je verovatnoća da će rasizam i diskriminacija nestati, a to su najveći problemi za romsku zajednicu.
Odavno je jasno da romska zajednica ne može očekivati bolje društvo od režima Aleksandra Vučića, ali za sada nema puno razloga ni da se okrene drugoj strani. Antirežimski front mora da zasluži njihovo poverenje tako što će pokazati perspektivu Srbije bez diskriminacije i rasizma, što za sada nije slučaj. Vođen rasizmom i nerazumevanjem njihove situacije, Romima niko nema prava da zameri njihov politički odabir.
