Govoreći o javnom angažmanu glumaca na samom početku studentske, ali i građanske pobune krajem prošle godine, Stupljanin je rekla da su se još pre godinu dana ona i koleginica Borka Tomović pitale „šta da radimo“? Zaključak je, kako dodaje, bio taj da i umetnici moraju na ulicu. Kako je rekla, tim činom još u decembru prošle godine se nastavila duga tradicija u kojoj su dramski umetnici i kulturni radnici javno reagovali na društvene nepravde.
Sagovornica Mašine je u emisiji „Šta kaže?“ apostrofirala jasnu razliku između kulture i umetnosti.
„Kultura je javni interes i stub društva, jer oblikuje način na koji građani komuniciraju, razmišljaju o identitetu i odnose se prema prostoru u kojem žive. Kultura ne pripada samo nama, kulturnim radnicima, već svim građani. S druge strane, umetnost iliti njena smisao je da provocira odnose u društvu i da emancipuje zajednicu kako bi ista rasla u nekom kulturnom pravcu“, istakla je Stupljanin.
„I upravo je zbog toga nezavisna scena sačuvala potencijal umetnosti da zaista pokreće društvo. Jer, jednostavno, institucije kod nas, počevši od Ministarstva kulture, su okupirane. I u tom smislu, i na snimanjima i u pozorištu, postoji jedna vrsta autocenzure, ali to i dalje ne dovodi u pitanje profesionalnost umetnika u njima“, objašnjava Stupljanin.
Ipak, kao izuzetno pozitivan primer Stupljanin je izdvojila ovogodišnji ne:Bitef, koji je, prema njenim rečima, pokazao kako umetnost može da menja društveni diskurs i da se suprotstavi cenzuri.
„I tako se vrši kontranapad na represiju“, rekla je Stupljanin u emisiji „Šta kaže?“.
Poseban akcenat stavila je na značaj studentskih protesta, koji su, kako je ocenila, pomogli umetnicima u institucijama da shvate da su i kulturni radnici, a ne samo stvaraoci „dela“. To je, prema njenim rečima, dovelo do obnove sindikalnog organizovanja u pozorištima i do štrajkova dramskih umetnika, što vidi kao veliku pobedu. Istovremeno, upozorila je da je odgovor vlasti bila pojačana represija, uključujući zatvaranje pojedinih pozorišta.
„Represija nije samo materijalna, već i psihološka, odnosno neko se pravi da vi ne postojite i u tom smislu je ona vrlo podla. U tom smislu, kultura je svedena na 0.6 odsto iz državnog budžeta, odnosno na ništa. Jednostavno, protiv toga se čovek jako teško bori“, rekla je Stupljanin.
Uprkos tome, Stupljanin veruje da kultura i umetnost ne mogu biti uništene jer ne nastaju u institucijama, već među ljudima.
„Samim tim ih niti represija, niti jedna država, niti vlast ne mogu sabiti. To ne da je nemoguće, nego se još nije rodio taj koji može jednog umetnika prevariti. Umetnici jesu potpuno prepušteni sami sebi, ali umetnici su talentovani ljudi. I to je ono što ova vlast, bukvalno, nikada neće razumeti“, napominje Stupljanin.
Za kraj, govoreći o savremenim tendencijama, Stupljanin je ukazala na značaj artivizma, odnosno spoja umetnosti i aktivizma, koji je, kako je rekla, upravo kroz ne:Bitef došao do šire publike u Srbiji. Taj pravac, prema njenim rečima, bavi se potlačenima i društvenim promenama, često brišući granicu između glume i aktivizma. Kako dodaje, ovogodišnji ne:Bitef pokazao je da je „sramota promenila stranu“.
„Kroz kulturni festival postalo je jasno da odgovornost više nije na umetnicima i građanima, već na onima koji pokušavaju da cenzurom i pritiscima uguše kulturu“, zaključila je Jelena Stupljanin u Mašininoj emisiji „Šta kaže?“.
M.B.
