Dok države širom sveta jedna za drugom objavljuju pakete mera hitne ekonomske pomoći, sve su češće i vesti o njihovim zloupotrebama od strane velikih kompanija.
Nekoliko giganata, uključujući H&M, Adidas, Pumu i Daichman je nedavno objavila da će obustaviti plaćanje zakupa za svoje usled pandemije zatvorene radnje u Nemačkoj. Njihove jednostrane odluke donesene su nakon što je Nemačka predstavila ekonomske mere za zaštitu preduzeća i radnih mesta među kojima je i mera zaštite od deložacija iz domova i poslovnih prostorija.
Vest da Adidas neće plaćati zakup izazvala je bes nemačke javnosti i reakcije poslanika, te protestne izjave ministara finansija, pravde i saobraćaja. Nakon toga, Adidas je povukao odluku, izvinivši se javno. „Pogrešili smo i ugrozili poverenje. Platili smo najmodavcima aprilsku kiriju”, sada piše na njihovom zvaničnom sajtu.
Adidas spada u brojne firme koje takođe pokušavaju da iskoriste izmene normi da bi progurale zakonske regulative za olakšavanje poslovanja, koje su već odbijane u regularnim okolnostima. Kako piše Njujork Tajms: „Nekim delatnostima je neophodna pomoć. Druge su spazile retku mogućnost da se izbore za olakšice u momentu kada su popustile fiskalne brane”. NYT zato konstatuje da je u SAD u toku prava zlatna groznica lobiranja.
SAD iz nedelje u nedelju u sopstvenu privredu ulaže neizgovorive sume, pokušavajući da spreči njeno survavanje koje je već ostavilo bez posla između 15 i 20 miliona Amerikanaca. Britanska centralna banka je nedavno sopstvenoj Vladi omogućila „neograničenu” potrošnju, a Nemačka je odustala od balansiranja budžeta kakvog se tvrdoglavo pridržavala godinama. Zahvaljujući nizu faktora – lobiranju i ucenjivanju brojem radnika, između ostalih – korporacije imaju mnogo veće šanse nego male firme da aktuelnu krizu okrenu u svoju korist, aplicirajući za pomoć i olakšice od države i poslovnih partnera, ali ne usmeravajući finansijska sredstva namenski.
I.K.
