Sindikat medijskih radnika SMER u osnivanju uputio je pismo Upravnom odboru RTS-a povodom nejednakog odnosa prema radnicama i radnicama.
Naime, radnica RTS-a, Aleksandra Vidačić, dobila je otkaz u maju 2025. godine zbog, kako SMER tvrdi, javne podrške studentima.
Još jednom radniku RTS-a, Ivanu Plavšiću, izrečen je otkaz u novembru 2025. godine. Prema pisanju N1, Plavšić je 4. novembra snimljen kako oštrim rečima i uvredama opisuje okupljene u šatorskom naselju ispred Narodne skupštine, koji su u tom trenutku puštali pesme Dijani Hrki – između ostalog, one čiji stihovi glase „pošla majka sina da potraži“ i „sina majci iz naručja oteo je zulumćar“.
Govoreći tada za N1 on je objavio spremnost da se izvini za svoje reči, ali i pozvao predsednika da traži od okupljenih u Ćacilendu da se izvine za pesme koje su pevane pred Dijanom Hrkom.
Plavšić je vraćen na posao. Aleksandra Vidačić, sa druge strane, od maja meseca nije dobila pravdu.
„Jednaki aršini nisu stvar dobre volje, već obaveza“
„Obraćamo vam se sa ozbiljnom zabrinutošću i pitanjem koje se ne tiče samo pojedinačnih sudbina zaposlenih, već samih temelja jednakosti, profesionalnih standarda i zakonitosti u radu Javnog medijskog servisa Srbije. Kako je moguće da se slučajevi Aleksandre Vidačić i Ivana Plavšića ne posmatraju i ne tretiraju na jednak način?“, pita sindikat u osnivanju SMER.
Kako se u saopštenju navodi, u oba slučaja reč je o zaposlenima RTS-a, profesionalcima sa dugogodišnjim iskustvom, koji su se, svako na svoj način, našli u konfliktu sa rukovodstvom kuće. Međutim, reakcije sistema, brzina postupanja, javna komunikacija, kao i mere koje su preduzete, drastično se razlikuju.
„U slučaju Ivana Plavšića, RTS je pokazao razumevanje, oprez i institucionalnu uzdržanost. Postupak je vođen bez javne stigmatizacije, uz naglašavanje prava, procedura i pretpostavke profesionalne odgovornosti. Sa druge strane, u slučaju Aleksandre Vidačić, svedoci smo rigidnog, selektivnog i represivnog odnosa. Umesto dijaloga – sankcije. Umesto zaštite zaposlenog – ignorisanje. Umesto brige za zdravlje i egzistenciju – potpuna institucionalna tišina“, ističe se u saopštenju.
SMER postavlja pitanja UO RTS-a: Da li u RTS-u važe različita pravila za različite ljude, da li su kriterijumi profesionalne odgovornosti i prava zaposlenih selektivni i da li lični, politički ili hijerarhijski odnosi imaju veću težinu od zakona, Statuta RTS-a i elementarnog ljudskog dostojanstva.
„Podsećamo da su po Ustavu Republike Srbije i važećim zakonima svi građani nosioci prava na slobodno mišljenje i slobodu njegovog izražavanja, te da niko nema pravo da to mišljenje osporava, sankcioniše ili ugrožava. Odluka o raskidu radnog odnosa bez postojanja kršenja radnih obaveza, a u cilju političke represije, predstavlja nezakonit čin i grubo kršenje osnovnih ljudskih i radnih prava“, navode iz SMER-a.
Sindikat posebno zabrinjava činjenica da je, kako se navodi, u slučaju Aleksandre Vidačić izostala svaka vidljiva briga institucije za njenu zdravstvenu i socijalnu sigurnost, iako RTS, kao javni servis, ima i zakonsku i moralnu obavezu da štiti svoje zaposlene.
„Upravni odbor RTS-a ima odgovornost da obezbedi jednaku primenu pravila, da spreči zloupotrebu moći i da zaštiti profesionalni integritet kuće koju vodi. Ćutanje pred očiglednim razlikama u postupanju ne može se tumačiti kao neutralnost, već kao saučesništvo“, piše SMER.
Sindikat očekuje javno i jasno objašnjenje kriterijuma po kojima se vode disciplinski i radnopravni postupci u oba slučaja i garanciju da će svi zaposleni RTS-a biti tretirani jednako, bez obzira na ime, funkciju ili stav.
„RTS nije privatna firma, već javni servis građana Srbije. Jednaki aršini nisu stvar dobre volje, već obaveza“, zaključuje se.
A.G.A.
