Kleut je, u diskusiji koju je Mašina organizovala prekjuče u Novom Sadu, izjavila da je da je to opasan prigovor na izbor u zvanje profesora Mihića i da će se on možda naći na Senatu naredne nedelje.
„Zamislite ako to sada prođe. Ako sledeće nedelje, 23. je senat, ako tada dekani usvoje to kao pravilo, to znači, evo, ovde desetak mojih kolega i koleginica – niko nije bezbedan. To može biti samo copy-paste ista primedba svima drugima koji su javno odlazili na fakultete, redarili sa studentima i na različite načine stajali uz studente”, objašnjava Kleut.
Ona je na ukazala na generalno „ranjiv” položaj univerzitetskih i prosvetnih radnika, koji se, kako je navela, drže na ugovorima koji nisu stalni.
„Kao asistenti, imate na godinu dana reizbor, od docenta pa nadilje na svakih pet godina, sve do zvanja redovnog profesora i to su onda zapravo sve neke tačke koje mogu da se koriste u režimima kakav je ovaj za disciplinovanje, za otpuštanje, za ucenjivanje ljudi i za neke vrste autocenzure”, navela je Kleut.
Što se tiče postupka koji Kleut vodi pred Upravnim sudom zbog nezakonitosti u radu Senata Univerziteta u Novom Sadu, zbog čega nije izabrana u zvanje redovne profesorke i dobila je otkaz na Filozofskom fakultetu, kaže da pomaka nema.
„Ovo sada što sud tri meseca nije odlučio ništa, nije nikakvo veliko iznenađenje. To su procesi koji predugo traju iz ugla ostvarivanja nekih prava i koji će, u konačnosti, samo napraviti dodatni trošak tuženom, što je isto, čini mi se, deo problema”, navela je ona.
Govoreći, takođe, o ranjivom položaju nastavnika i profesora, Tanja Notaraš iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), koja je takođe govorila na Mašininoj tribini, navela je da u obrazovnom sistemu više od 30 posto ljudi radi na određeno vreme.
„Nedavno sam srela kolegiju iz Jovine gimnazije koji samo u toj školi 18 godina radi na određeno, a pre toga je radio u još nekim školama, ima preko 20 godina radnog staža”, navela je Notaraš i dodala da joj je kolega rekao da traži drugi posao.
„To je jedan čovjek, koji je već izgrađen profesor, stručnjak, koliko je tu godina rada uloženo u njega i sad tako da bude skrajnut.”
Opsrukcije u sindikalnom organizovanju na univerzitetu
Tokom Mašinine tribine o radnim pravima u obrazovanju bilo je reči i o sindikalnom organizovanju, relevantnosti postojećih reprezentativnih sindikata i o opstrukcijama u sindikalnom organizovanju.
Govornik na tribini Doni Pracner, predsednik Sindikata Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu – SIGMA, naveo je da su univerzitetski profesori tokom studentskih blokada pokušali da aktiviraju postojeće sindikate da pomognu u toj borbi, ali da to uglavnom nisu uspeli jer postoji, kako kaže, velika inercija i odlučivanje „odgore”.
Zbog toga su odlučili da osnuju nove sindikate koji bi se, zaista, bavili brojnim problemima u obrazovanju.
„Ovo je sve kulminacija jednog velikog problema u sistemu. Visoko obrazovanje isto ima gomilu problema koje bi trebalo rešavati, za koje ne deluje da imamo nekog ko nas je tu zastupao”, navodi on.
Ipak, u tom procesu naišli su na brojne opstrukcije, budući da im institucije mesecima uopšte nisu odgovarale na zahteve za registraciju sindikata zbog čega su, kada su iscrpeli, kako kaže, sve druge pravne mehanizme, podneli krivičnu prijavu protiv ministarke rada Milice Đurđević Stamenkovski.
Gotovo godinu dana kasnije odobreni su im zahtevi sa registraciju sindikata.
Na tribini o radnim pravima u obrazovnim insitucijama, koju je Mašina organizovala u Crnoj kući 13 u Novom Sadu, bilo je reči i o samoorganizovanju prosvetnih radnika, ali o kvalitetu nastave zbog represije nad nastavnicima i profesorima.
D.S.
