Demonstracije su zahvatile 31 iransku provinciju. Povod za proteste je nagli pad vrednosti iranskog rijala i sveopšte loše ekonomsko stanje. Svakodnevni život u Iranu postaje sve teže priuštiv. Prosečne cene hrane porasle su za više od 70 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok su cene lekova u istom periodu porasle za oko 50 odsto, piše Gardijan. Plate su u ovoj zemlji trenutno pale i ispod 100 dolara.
SAD godinama imaju najstrože sankcije prema Iranu, a pored njih, u 2025. godini Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka ponovo su Iranu uvele sankcije Ujedinjenih nacija koje su bile suspendovane nakon nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. Na nestabilnosti u Iranu uticao je i rat sa Izraelom u junu 2025 godine.
Prema procenama, ovaj protestni pokret najveći je nakon demonstracija „Žena, život, sloboda“ iz 2022. godine zbog smrti Mahse Amini, dvadesetdvogodišnjakinje uhapšene zbog navodnog nepravilnog nošenja hidžaba.
Norveška nevladina organizacija Iran Human Rights (IHR) saopštila je u četvrtak da su iranske bezbednosne snage od početka demonstracija krajem decembra ubile najmanje 45 demonstranata, uključujući osmoro dece, prenosi Gardijan.
„Dokazi pokazuju da represija svakog dana postaje sve nasilnija i sve obimnija“, izjavio je direktor IHR-a Mahmud Amirij-Mogadam, dodajući da je još na stotine ljudi ranjeno, a više od 2.000 uhapšeno.
Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će intervenisati ukoliko Iran nastavi sa ubijanjem demonstranata, piše Gardijan. Prognani princ Reza Pahlavi pohvalio je masovni odziv širom zemlje u četvrtak uveče, nakon što su milioni ljudi izašli na ulice širom Irana, i pozvao još Iranaca da se pridruže koordinisanim protestima u petak u 20 časova.
Iranske vlasti tvrde da strane sile stoje iza sabotaža i nereda, kao i da su preuzele proteste u Iranu.
A.G.A.
