Na okruglom stolu „Minimalna zarada i njen uticaj na plate u Srbiji za 2026. godinu“ Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) predložio je da minimalna zarada za 2026. godinu iznosi 70.000 dinara, što smatraju realnom osnovom za predstojeće pregovore sa Vladom i poslodavcima zakazane za 26. avgust.
Predlog Vlade o povećanju minimalca za 10,1% sindikati su ocenili kao nedovoljan, jer bi ga ubrzo „pojela“ inflacija.
Prezentovani su i preliminarni rezultati ankete SSSS i UGS „Nezavisnost“ o prihodima i rashodima domaćinstava zaposlenih, koji će poslužiti kao važan argument u socijalnom dijalogu.
Prema rečima predsednika SSSS, Zorana Mihajlovića, potrošačka korpa četvoročlane porodice sa dvoje zaposlenih već premašuje 100.000 dinara, što jasno pokazuje da sadašnji nivo minimalne zarade ne obezbeđuje elementarnu egzistenciju.
Činjenicu da se jučerašnjm okruglom stolu nisu pojavili predstavnici vlasti, sindikati su ocenili kao jasnu poruku da je socijalni dijalog u Srbiji na veoma niskom nivou.
Skupu je prisustvovalo oko 50 učesnika među kojima su bili predsednici UGS Nezavisnost i granskih sindikata SSSS.
Zaključci okruglog stola
Kako se u saopštenju SSSS navodi, tokom rasprave posebno su istaknuti problemi kompresije zarada i izjednačavanja plata. Ukazano je da veliki broj radnika sa srednjom stručnom spremom prima minimalnu zaradu, dok su visoke kvalifikacije obesmišljene i potcenjene – naročito u državnoj upravi, obrazovanju, komunalnim službama i šumarstvu. Naglašeno je i da se slični problemi ponavljaju u realnom sektoru.
Predsednica Sindikata kulture Srbije, gospođa Dragana Đorđević, zatražila je hitne razgovore sa ministrom finansija Sinišom Malim, naglasivši da zbog izostanka socijalnog dijaloga kulturni sektor trpi ozbiljne posledice, iako više od 50% zaposlenih čine visokoobrazovani radnici. Najveći broj zaposlenih u ovom sektoru prima minimalnu platu.
Predsednik Sindikata šumarstva upozorio je da će zbog niskih i obeshrabrujućih zarada nestati čitave specifične struke u šumarstvu – kadrovi ključni za očuvanje nacionalnih parkova i prirodnih resursa, piše u saopštenju.
Posebna pažnja posvećena je i temi zapošljavanja migrantskih radnika, za koje je istaknuto da zamenjuju stručnu radnu snagu u Srbiji, iako često nisu kvalifikovani za poslove koje obavljaju.
Učesnice i učesnici su ocenili da poslodavci na taj način ne samo da nadoknađuju nedostatak domaćih radnika, već i koriste migrante za obaranje cene rada.
Učesnici su takođe naglasili da uređivanje platnih razreda mora postati prioritet, kako bi se zadržala kvalifikovana radna snaga, navodi se u saopštenju.
Pritom je poručeno da se borba za dostojanstven minimalac i prosečne plate ne smeju suprotstavljati, već da obe treba da budu deo zajedničke strategije sindikata.
Na kraju je poručeno da će, ukoliko ne dođe do dogovora sa Vladom i poslodavcima, sindikati biti prinuđeni da koriste i druge mehanizme, uključujući i proteste.
A.G.A.
