Studenti u blokadi su u prethodnim danima objavljivali da se njihovi nalozi na društvenim mrežama nalaze u riziku od gašenja. Kako su naveli, primetili su veliki broj lažnih pratilaca na društvenoj mreži Instagram, a cilj je – gašenje studentskih glasila. Nalog Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (FTN) je prvi i zaista ugašen na taj način, putem masovnih prijava za kršenje pravila društvene mreže Instagram.
„Zahvaljujući korisničkoj podršci kompanije Meta, lako smo objasnili da je naš profil meta organizovane hajke“, objavili su studenti i studentkinje FTN-a. Ipak oni su dodali da se lažni pratioci sada pojavljuju i na mrežama Tik Tok, X i Fejsbuk, ali da se radi na tome da ti pratioci budu uklonjeni.
„Ako ste mislili da možete da nadmudrite alumni klub najvećeg fakulteta u ovom delu Evrope… iz naših učionica izašlo je hiljade i hiljade inženjera koji rade u najvećim svetskim kompanijama, uključujući i Metu. Više sreće drugi put!“, na mreži X objavili su studenti FTN-a.
Pod udarom su se za sad našli i beogradski Fakultet organizacionih nauka (FON) u blokadi, Fakultet dramskih umetnosti (FDU) i krovni profil studenata u blokadi koji je za kratko vreme pridobio desetine hiljada sumnjivih pratilaca.
Kako ovakvi napadi funkcionišu i šta možemo dalje očekivati, razgovarali smo sa Andrejem Petrovskim iz SHARE Fondacije.
Na duge staze ovakvi napadi ne mogu biti efektivni
„Govorimo o dve vrste napada koje smo primetili u poslednjih sedam dana, prvi je gašenje Instagram i TikTok naloga, verovatno kroz organizovano masovno prijavljivanje. Druga vrsta su masovna zapraćivanja od strane botovskih (lažnih) naloga koji su uglavnom iz Jugoistočne Azije. I jedna i druga vrsta napada imaju za cilj da ograniče slobodu govora studentskom pokretu kroz njihove deplatformizacije, odnosno isključivanje sa platformi. Ovi napadi se kontekstualno mogu smatrati političkim pritiskom, odnosno zatvaranjem digitalnog prostora za demokratsku debatu“, za Mašinu objašnjava Petrovski.
Koliko ovi napadi mogu biti efektivni upitali smo Petrovskog, naročito jer je do sada jedan nalog (FTN-a) ugašen i ubrzo vraćen.
„Očigledno je da na duge staze ovakvi napadi ne mogu biti efektivni, odnosno da se radi o kratkoročnim posledicama, te da kroz već ustaljene kanale komunikacije sa velikim platformama, nalozi su jako brzo vraćeni. To ne znači da su oni u potpunosti bezazleni i upućuju na trend ugrožavanja slobode govora, koja je nedopustiva u demokratskom društvu. Platforme imaju odgovornost i interes da se ovakvi slučajevi relativno brzo rešavaju, stoga nije čudno da su nalozi ponovo aktivni u jako kratkom roku“, smatra Petrovski.
Decenija digitalnih napada i pritisaka od strane vlasti
Sagovornik Mašine ističe da ovo nije prvi put da svedočimo napadima u digitalnom prostoru. Prema njegovim rečima, digitalni prostor kao polje za napade i pritiske je korišćen od strane vlasti više od decenije. SHARE Fondacija u svom monitoringu digitalnih prava (monitoring.labs.rs) beleži slučajeve od 2014 godine, kada su se prvi napadi i pojavili.
„Vremenom napadi postaju kompleksniji i sofisticiraniji i ne oslanjaju se samo na digitalni domen, već podjednako se reflektuju i u fizičkom prostoru. Nezakonit nadzor da li on bio masovni kroz kamere koje prepoznaju lice ili targetiran kroz nezakonitu upotrebu špijunskih alata od strane MUP-a i BIA, jeste najintruzivnija forma ugrožavanja ljudskih prava posredstvom tehnologije koje smo dokumentovali. Pored toga, propaganda i kontaminiranje informativnog prostora takođe ima značajnu ulogu u sprovođenju represije nad društvom. Ove tehnike nisu nove, ali svakako u poslednjih godinu dana beležimo jasan rast u frekvenciji i intenzitetu napada“, zaključuje Petrovski.
A.G.A.
